Звоно се огласило, а шарена река малишана се слила у двориште Основне школе „Старина Новак”– трче, довикују се, јуре за лоптом, смеју се… Ретко ко би помислио да ђаци, поред школских обавеза и дечје игре, стижу да уче кинески језик, припремају радијске прилоге, пишу за школски часопис, свирају у оркестру, праве костиме за пролећни карневал, учествују у бројним манифестацијама и, пре свега, чувају успомену на великана српске историје и епске поезије по коме школа носи име.
Ова палилулска осмолетка, заједно са наставницима и ученицима, пре скоро две године покренула је иницијативу да се подигне споменик Старини Новаку. Директор и наставници, први пут без ђака, отпутовали су у румунски град Клуж где већ постоји велелепни споменик овом историјском и митском јунаку.
– Мало смо завидели Румунима и одлучили да се обратимо градским властима с предлогом да се нешто слично уради у престоници. Процедура није била једноставна, требало је доставити идејно решење које би направио академски вајар. Ми смо саставили екипу која се бавила проучавањем времена у коме је Старина Новак живео – прича Влада Вучинић, директор школе.
Иван Величковић, наставник ликовне културе, предложио је да вајар Здравко Јоксимовић направи идејно решење.
– Споменик би требало да буде постављен у парку на углу Цвијићеве и Старине Новака, на Старој Палилули. Надамо се да ће се то десити већ наредне или до 2022. године, када наша школа обележава стоти рођендан – наводи Вучинић.
У оквиру пројекта „Старина Новак-Баба Новак”, који је део годишњег плана рада школе, ученици посећују Румунију и друже се са вршњацима из те земље. У част легендарног јунака који их спаја, учествују на изложби литерарних, ликовних и ручних радова на тему његовог лика и дела. Ова школа се по много чему разликује од других: хол је претворен у музеј, а уместо дана школе, обележава се недеља школе.
– Школа је преживела многа раздобља, не само социјализам и ново доба. По узору на савремене музеје, изложбена поставка је у холу, где је сваког дана види 1.200 људи. Ту могу да се виде сведочанства из Краљевине Југославије, из времена владе Милана Недића, писанке из 1923. године… Намера је била да направимо музеј школе као друштвене институције – прича Вучинић.
Најстарији живи ђак ове школе, Иван Друловић, добио је сведочанство давне 1941, а током рата часове је похађао у једној приватној кући у Улици 27. марта.
– Школска зграда је прво била на месту где се данас налази Висока текстилна школа. Током Другог светског рата настава се одржавала у приватним кућама, а потом су нас сместили овде. У том периоду се променило име школе, па смо се до 1956. године звали „Број седам”– говори директор и показује фотографије, урамљена сведочанства и друге експонате који сведоче о историји ове установе.
Осмолетка у срцу Палилуле, осим што чува успомену на своје старе ђаке, не запоставља ни садашње, али ни будуће ученике. Малишани већ од првог разреда могу да уче кинески језик, а предају им две наставнице из Кине. Од 2006. године за ученике седмог и осмог разреда постоје двојезична одељења. Ученици похађају наставу на српском и енглеском језику и путују у Холандију где усавршавају енглески. Ђаци су били захвални гости, али и добри домаћини. У долазили су им другари из Холандије, а они су се потрудили да им покажу лепоте наше земље. Остварили су сарадњу са холандском школом „Синт-Јан”. Заједно са учитељицом Јеленом Јовановић деца од првог до четвртог разреда организују „Пролећни карневал”. Прерушени у пчелице, гусаре, карте из шпила, патуљке, дефилују палилуским улицама, а често им се придруже и малишани који тек треба да се упишу у школу. „Љуту” дружину предводи, наравно, Старина Новак.
– Костими су тематски и израђујемо их сами. То је прави спектакл, јер нам се придруже родитељи и деца из околних вртића. Радујемо се пролећу, али и будућим првацима – прича учитељица Јелена.
У већини престоничких школа постоји разглас, али у „Новаку” ђаци су направили праву радио-станицу. „Радио Новак” постоји већ четири сезоне. Уз помоћ Василија Савића, њиховог учитеља, основци праве емисије, припремају прилоге и читају вести.
– У радио-секцију се може учланити ко год жели. Једна од наших емисија зове се „Радијске историјске слике”. У њој се бавимо знаменитим личностима по којима носе имена улице око школе. Читамо и најбоље саставе из српског језика, правили смо и хумористичке емисије, програм се емитује четири сата дневно – објаснио је Савић.
„Радио Новак”, како он каже, није само радио-станица, већ и наставно средство – у рад редакције су нарочито укључена деца са инвалидитетом и сметњама у развоју. Основна школа „Старина Новак” броји 650 ђака и не спада у највеће, нити најпопуларније престоничке школе. За велика и креативна дела, ипак, није потребно много људи, већ пуно труда и добре воље.
