• Novosti online

    Istraživanje: Polovina gradjana Srbije ima neki vid štednje

    Polovina gradjana Srbije ima neki vid štednje, a mesečno u proseku uštede 4.771 dinar, koliko i prošle godine, pokazalo je istraživanje Erste grupe o štednim navikama koje je danas predstavljeno.Generalni direktor agencije IMAS Internešenel koja je sprovela istraživanje Ansgar Loner je rekao da je stalnom porastu u protekle tri godine broj gradjana koji uspevaju da „sa strane“ stave nešto veće iznose, tako da 25 odsto ispitanika mesečno sačuva od šest do 20.000 dinara, što je četiri odsto više nego prošle godine i 11 odsto više nego 2016. godine.

    Štednju smatra važnom dve trećine ispitanika, a nešto više od trećine veoma važnom, a najzačajnija je gradjanima koji imaju izmedju 30 i 49 godina.

    „Približno jedna trećina gradjana, njih 31 odsto, zadovoljna je sumom koju trenutno može da izdvoji za štednju“, rekao je Loner i dodao da je zadovoljstvo iznosom štednje u blagom porastu u proteklih već pet godina jer je 2015. udeo zadovoljnih ispitanika bio 18 odsto.

    Iznosom koji stave „sa strane“ nije zadovoljno 43 odsto štediša, četiri odsto manje nego prošle godine.

    Po rečima Lonera 25 odsto ispitanika se izjasnilo da im se finansijska sitiacija poboljšala u poslednje dve, tri godine, što je četiri procenta više nego prošle godine i 14 odsto više nego 2016. godine.

    Zainteresovanost gradjana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za devet procenata nego prošle godine, a prednjače oročena štednja, štednja po vidjenju i životno osiguranje. Udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu je na najnižem nivou u proteklih sedam godina i iznosi 23 odsto, duplo manje nego 2013. godine.

    Kada je reč o motivaciji za štednju, stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, kog je navelo 73 odsto ispitanika, sedam procenata više nego prethodne godine. Na drugom mestu su manje i veće nabavke i renoviranje, za koje se izjasnilo 32 procenta ispitanika, šest odsto više nego 2018. godine.

    Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 82 odsto bi deo tog iznosa stavili na svoj tekući račun, u štednju po vidjenju ili neku vrstu oročene štednje. Svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio, a njih 14 odsto bi čitavu sumu „ostavilo sa strane“.

    Približno tri četvrtine anketiranih gradjana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša. Oni koji su sačuvali manje nego prethodnih godina, kao glavne razloge za to navode niže ukupne prihode domaćinstva, povećanje troškova života, kao i veće troškove za lečenje, odnosno negu starih.

    Istraživanje je sprovedeno u septembru, a anketirano je oko 500 gradjana.

    Direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste banci Nino Stameski je rekao da prosečni štedni ulog u toj banci kada je u pitanju oročena štednja iznosi oko 26.300 evra. Kod štednje u dinarima prosečni oročeni depozit je oko 737.000 dinara.

    Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša te banke sa oročenom uštedjevinom, više od 65 procenata, a udeo mladih do 20 godina je 6,2 procenta.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com