U izveštaju se navodi da se zločini iz mržnje prema Romima u Srbiji ne procesuiraju, da veliki broj njih nema osnovna dokumenta, da su diskriminisani na tržištu rada i u sistemu obrazovanja, i da su u pogledu stanovanja, zdravstva i pristupa pravdi u „daleko goroj situaciji“.
Programski direktor za Zapadni Balkan organizacije Sivil rajts difenders Goran Miletić naveo je da je poboljšanje položaja Roma ranije bilo tumačeno kao prioritet za proces pristupanja Evropskoj uniji, a da sada u Evropi preovladava neznanje o temi i „pozitivna predsrasuda da Romi u regionu mogu da ostvare svoja prava“.
„Romi su jedna od tri najdiskriminisanije zajednice u Srbiji, a slična je situacija i u susedstvu. Iako je uradjeno mnogo toga dobrog i napredak postoji, ne čini se da je učinjeno dovoljno za poboljšanje njihovog položaja… ili umanjenje segregacije“, rekao je Miletić.
„Postoje indikacije da će se pitanje diskriminacije ponovo popeti na lestvici prioriteta EU, a izveštaj Evropskog parlamenta na veoma jasan i oštar način govori o stanju njihovih ljudskih prava u regionu“, rekla je stručnjakinja Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Aleksandra Bojadijeva.
Ona je kazala da su se „u toku svog rada često susretali sa anticiganizmom“ i da su „mnoge državne mere usmerene na poboljšanje položaja Roma u Srbiji i dalje zasnovane na predrasudama, a ne na istraživanju, što takodje predstavlja sistemsku diskriminaciju“.
Kao primere sistemske diskriminacije navela je da se interno raseljenim Romima za dobijanje državljanstva traži dokaz o prebivalištu, koji često ne mogu da nabave, ili da je uslov za upis dece u vrtić da barem jedan od roditelja bude zaposlen, što je za mnoge, takodje, nemoguć uslov.
Izvršni direktor Omladinskog Foruma za Edukaciju Roma iz Bujanovca Kenan Rašitović je dodao i da pitanje prebivališta Romi na jugu Srbije ne mogu da reše zato što žive u nelegalnim ili nelegalizovanim objektima i da romski civilni sektor igra važnu ulogu u organizovanju i rešavanju problema te populacije.
„Romski civilni sektor mora da nastavi da jača, da nastavi da gradi kapacitete za uticanje na donosioce odluka. Mora da se nastavi i proces državnog finansiranja tih organizacija, koje trebaju da se profilišu za borbu protiv svih oblika diskriminacije“, rekao je on.
Dodao je i da se Romi za integraciju ne prijavljuju zato što nisu dovoljno upoznati sa svojim gradjanskim pravima, ali i zbog straha od institucija „za koje misle da mogu da pogoršaju njihov status“.
Marija Dražović iz „Praxis“-a rekla je da problem diskriminacije Roma treba sagledati sa stanovišta dobre javne uprave.
„Osnovni problem je kako naše sudstvo ostvaruje pristup pravdi… a ako gradjani nisu upoznati sa svojim pravima ona kao i da ne postoje“, rekla je i dodala da institucije moraju da počnu da oblikuju propise namenjene najranjivijim grupama stanovništva.
Izveštaj „Obruč anticiganizma: Romi u Srbiji“ je izradio tim organizacije Sivil rajts difenders i sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost, traženje azila i prinudni povratak.
