• Društvo

    ИТ сектор Ниша

     

    Некада је на улазу у Ниш писало: „Добро дошли у град електронике“.

    Да ли је реално чекивати да у догледној будућности, на истом месту, пише: „Добро дошли у град информационих технологија“?

    За развој привреде засноване на информационим технологијама (сви га тако зову, па да кажемо и ми, „ИТ сектор“), само по себи је јасно, основни услов је постојање висококвалификоване радне снаге припремљене за рад с информационим технологијама.

    У том циљу, предузети су значајни кораци. На Електронском факултету у Нишу, од око 550 студената јесенас уписаних на прву годину студија, добар део ће похађати студије по модулу „Рачунарство и информатика“.

    На Природно-математичком факултету у Нишу рачунарске науке ће студирати око деведесет студената. Канцеларија за ИТ и е-Управу је, у сарадњи с Програмом Уједињених нација за развој, током текуће године већ ишколовала око 100 ИТ стручњака, а пре двадесетак дана је објављен конкурс за обуку још 900 полазника, од којих ће се део обучавати у Нишу. Као што видимо, ради се о стотинама људи који ће свој професионални пут започети или наставити у ИТ сектору.

    ИТ сектор има више особина које га чине врло примамљивим и погодним за даљи развој, као и за улагања. ИТ сектор, у светским оквирима, врло брзо напредује. Од 1990. до 2011. године, број запослених у ИТ сектору Сједињених Америчких Држава је порастао око три и по пута. На тамошњем тржишту радне снаге постоји стална потреба за новим упосленима у ИТ сектору што се лепо види по просечним зарадама запослених, које су у америчком ИТ сектору за око петину веће него у другим гранама привреде. (Наравно, гледано по врсти посла и траженој квалификацији.) Можемо бити потпуно сигурни да ће се поменути трендови наставити, тако да на светском тржишту има места и за србијански ИТ сектор

    Већина занимања у ИТ сектору имају и погодност ретко присутну у другим делатностима. Уз добру интернет везу, углавном се ИТ пословима можемо бавити на било ком месту, теоријски и у кући на селу. Дакле, с једне стране имамо, у развијеним земљама, добро плаћене послове по тамошњим мерилима, а, с друге стране, могућност да их обављамо боравећи у земљи у којој је електрична енергија и свеже намирнице на пијаци врло јефтине. За окретног човека – идеално стање ствари. Колега с факултета доле потписаног се одавно иселио у Америку и вратио пре неколико година. Вози по нишким улицама аутомобил с америчким таблицама, преко инетрнета организује камионски превоз широм САД и Канаде, услуге наплаћује мало јефтиније него амерички шпедитери у друмском превозу и постиже сасвим пристојан животни стандард.

    Ако наведеном додамо и домаћу омладину која, ма шта ко мислио, дели генетику с Николом Теслом и Михајлом Пупином, ето одличне прилике за развој.

    О развоју ИТ сектора у југоисточном парчету Србије распитали смо се код Александра Милићевића, вршиоца дужности директора Регионалне привредне коморе Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа. Добили смо подробан писани одговор.

    Информационе технологије, заједно са образовањем и развојем, у последњих неколико година, препознате су од стране државе као значајан сегмент за развој друштва и српске економије и могуће их је посматрати у три дела:“

    • „Први део је вредност српског тржишта информационо-комуникационих технологија и пословно окружење;“
    • „Други део се односи на извоз информационо-комуникационих услуга;“
    • „Трећи део подразумева оквир за развој стартап компанија.“

    „Као један од показатеља развијености тржишта јесте и ИТ потрошња по глави становника, што за 2015. годину износи око 62 евра. Ако погледамо Европску унију, то износи 600 евра. Да бисмо достигли величину тржишта од макар милијарду евра, потрошња по глави становника би требало да буде дуплирана. Посебне потребе у овој области односе се на кадрове из домена програмерске струке којих, у овом тренутку, по последњој евиденцији, недостаје око тридесет хиљада.“

    Закључак из наведеног је јасан и може се свести на паролу: „Оспособљавајте се за рад у ИТ сектору!“.

    На крају, да кажемо неколико речи и о ограничењима ИТ сектора. Као што смо видели, број људи који се оспособљавају за рад у ИТ сектору у Нишу се изражава у стотинама. Број слободних радних места у ИТ сектору Србије се изражава десетинама хиљада.

    С друге стране, у Нишу и околним местима (Дољевац, Гаџин Хан, Алексинац, Сокобања, Сврљиг, Ражањ, Мерошина), према последњим подацима, има око 43 хиљаде незапослених, а у Србији је незапослена око 381 хиљада људи. Уколико би се сва слободна радна места у ИТ сектору попунила, што је свакако зацртано као циљ, број незапослених у Србији би опао за око 8%.

    Према наведеном, развој ИТ сектора нам може у великој мери помоћи да се решимо сиромаштва које нас притиска, али нас, сам по себи, неће спасити економских и других недаћа. Мораћемо, ипак, да се позабавимо и реалним сектором привреде.

    Љубомир Костић

    Фото: Н.П.; Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)

     

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com