Односи у Савезу за Србију и према њему почели су да утичу на прекомпоновање посланичких клубова у српском парламенту, па је на челу Клуба самосталних посланика Мариника Тепић, али у њему више нема Зорана Живковића, лидера Нове странке, која није део СзС-а, ни Александре Чабраје. И док Јован Јовановић, досадашњи шеф посланичке групе, тврди да КСП није клуб „СзС-а, ни Драгана Ђиласа и његове евентуалне будуће странке”, Чабраја каже да „ово више није Клуб самосталних посланика, већ клуб СзС-а, зна се да је Мариника Тепић блиска Драгану Ђиласу и да је будући потпредседник СзС-а”.
О новом саставу КСП-а председницу парламента у писаном допису обавестио је Јован Јовановић, наводећи да ће га убудуће чинити: Мариника Тепић, Соња Павловић, Ана Стевановић, Бранислав Михајловић и Јован Јовановић. Навео је и да ће од 19. марта шеф посланичке групе бити Мариника Тепић, а заменик Соња Павловић. Будући да Живковић и Чабраја нису, свако из својих разлога, пристали на промене, они су елегантно „избрисани” тако што је искоришћено правило из пословника, које каже да шеф посланичке групе обавештава председника Народне скупштине о промени састава посланичке групе.
Пословник, такође, каже да „приликом приступања новог члана посланичкој групи, председник посланичке групе доставља председнику Народне скупштине његову потписану изјаву о приступању”. Јовановић је, као тадашњи шеф, употребио ову одредбу и практично обавестио председницу о формирању новог клуба.
Мариника Тепић се није јављала на наше позиве, нити је одговарала на поруке, а Зоран Живковић није желео да коментарише овај случај, већ нас је упутио на Тепићеву. А како је и зашто дошло до елиминисања Живковића и Чабраје из клуба који су оснивали пре две године, Јован Јовановић за „Политику” објашњава овако: „Због непремостивих разлика око будућег председника КСП-а није било могуће да наставимо функционисање у досадашњем саставу, а нама је било важно, поготово сада када бојкотујемо рад у пленуму, да клуб опстане”.
Јовановић каже да су он и Соња Павловић били вољни да поштују ранији договор, по коме се на челу клуба смењују представник Нове странке и Грађанске платформе, али ситуација се променила. Подсећа да је Тепићева у то време склапања договора била члан Нове странке, али она више није тамо и постојала је жеља да се договор промени”. Додаје да Живковић то није прихватио, па „смо променили састав клуба”. Своју бившу страначку колегиницу из ДЈБ-а, па потом и из КСП-а, није поменуо.
Тврди и да ово прилично чудно прекомпоновање посланичке групе није наговештај прикључења СзС-у, „нити некој будућој партији господина Ђиласа, госпођи Павловић и мени то није прихватљиво”.
Истиче: „Да смо хтели да будемо у СзС-у, одавно бисмо тамо били, али ми имамо резерве и према њиховом програму и према њиховом понашању. Без обзира на то што је Мариника Тепић, а сви знамо да је блиска Драгану Ђиласу, председница клуба, то није клуб Драгана Ђиласа, ни СзС-а. КСП остаје технички клуб и док тако буде функционисао, ми ћемо бити у њему.”
Александра Чабраја за „Политику” каже да не зна како је дошло до тога, да „преко ноћи више није део клуба”. Наводи да су, изгледа, преговори трајали неко време, али њу нико ништа није питао, и додаје: „Мени се дан пре него што су предали изјаву о промени састава клуба јавила Мариника Тепић, практично ме ставивши пред свршен чин – они мењају састав. Нико од четворо мојих колега, које све добро знам из бившег ДЈБ-а, није ме консултовао, нити било шта рекао. Држим се принципа да се нигде не гурам и да морам да будем консултована ако у нечему треба да учествујем. Никада нисам пристајала да ми неко понуди папир који ћу само да потпишем. Од свих њих само ја нисам на плати у парламенту, радим као преводилац у ’Лагуни’, дакле не живим од скупштинске плате и не мењам политичка уверења као чарапе. И из ДЈБ-а сам отишла јер нисам хтела да говорим само оно што Саша Радуловић каже.”
Чабраја истиче да је све време у парламенту радила на променама у култури, да је више пута предлагала измене Закона о културним добрима, а „нико за то није питао”. Наводи да је у технички клуб КСП ушла да би могло да се чује за њене предлоге и додаје: „Ово више није Клуб самосталних посланика, већ СзС-а и људи који се боре за место у њему и на њиховој листи. Сви знају да је Мариника Тепић будући потпредседник СзС-а. Ми бојкотујемо рад у пленуму, у салу не улазимо, дакле овде се не ради о прављењу клуба да би се обезбедила могућност да говоримо на седницама. Реч је о нечему другом, о борби за улазак у СзС, а мени таква политика не треба.”
Бранислав Михајловић, бивши краткотрајни председник ДЈБ-а, као разлоге за улазак у клуб наводи то што „самостални посланици немају могућност за озбиљније деловање у парламенту” и додаје: „Ми смо сад у бојкоту, али ако се настави рад у пленуму имаћемо више могућности за дискусију. Клуб је формиран искључиво из техничких разлога, без претензија да сутра добије некакву политичку димензију. Можда хоће, можда неће, али за сада нисмо разговарали.”
Политички пут свих актера у овој причи је врло занимљив. Осим Зорана Живковића, који је у парламент ушао на листи ДС-а, али као њен коалициони партнер са својом Новом странком, сви остали, с моралне тачке гледишта, имају проблематичне мандате. Мариника Тепић је била на листи ЛСВ-а Ненада Чанка, али је напустила ЛСВ, зато што није хтео да подржи Сашу Јанковића као председничког кандидата.
Међутим, није ушла у ПСГ, а има много занимљивих, али непроверених објашњења за то. Ушла је Нову странку, али сада је, бар према незваничним информацијама, баш узданица Драгана Ђиласа и његове будуће странке.
Александра Чабраја, Соња Павловић и Јован Јовановић, ушли су у парламент на листи „Доста је било – Саша Радуловић”, али су први напустили клуб ДЈБ-а, без икаквих тешких речи, и удружили се са Живковићем и Тепићевом у технички КСП. Ана Стевановић и Бранислав Михајловић су напустили ДЈБ када и већина осталих посланика ДЈБ-а, после београдских избора, али се нису придружили колегама из ДЈБ-а које су основале клуб Странка модерне Србије, на чијем је челу Татјана Мацура.