Симболично речено, Мисија Међународног монетарног фонда, уместо тачке, ставила је зарез на четврту ревизију програма из предострожности са Србијом. Како је и било најављено, још пре доласка делегације из Вашингтона, четврта контрола аранжмана биће закључена тек после избора. Кад се формира нова влада, ММФ ће опет посетити Србију како би закључио четврту ревизију програма. До тада – формалних оцена и постављања услова, као и заседања борда директора поводом Србије – неће бити.
Неке оцене могле су се, ипак, чути на конференцији за новинаре. После тачно годину дана од како је Србија са ММФ-ом потписала аранжман из предострожности, Џејм Руф, шеф мисије, резултате у спровођењу реформи описао је као „импресивне”. Признаје, ипак, да извесних закашњења има, нарочито кад је реч о рационализацији, односно смањењу броја запослених у јавном сектору, а у заостатку су и реформе јавних предузећа.
Гувернер НБС Јоргованка Табаковић истакла је да је реч само о препоруци Фонда и то у „мери у којој то не би угрозило циљање инфлације и финансијску стабилност”. Надовезао се и Џејмс Руф са констатацијом да ово не треба схватити као критику рада НБС, нити да би централна банка требало да циља одређени ниво курса динара.
– Економски програм Србије је остварио добре резултате. Мањак у буџету на крају 2015. је износио 3,7 одсто бруто домаћег производа (БДП) и био је на најнижем нивоу од 2008. године. Србија је поново ушла у зону позитивног привредног раста, делом захваљујући расту инвестиција. Очекујемо да ће се позитивни трендови наставити и у 2016. години. Наша пројекција привредног раста остаје 1,75 одсто, док је просечна инфлација ревидирана наниже и износи 1,7 одсто, углавном због даљег пада цена нафте – истакао је Руф.
Србију у наредном периоду и даље очекују тешки изазови, истакао је и додао да посебно очекује брже смањење броја запослених у јавном сектору. Иначе, Фискалном стратегијом је предвиђено да се број запослених у јавној управи до краја године смањи за 30.000 људи.
Закашњења постоје и кад је реч о реформи јавних предузећа. ММФ с посебном пажњом прати тај процес у Електропривреди Србије, „Србијагасу” и „Железницама”.
– Једини начин да се заштите радна места у овим предузећима је њихово дубинско реструктурирање да би она стала на здраве ноге. Наравно, уз пружање социјалне и помоћи на тржишту рада оним радницима који буду проглашени за технолошки вишак – казао је Руф.
У Меморандуму економске политике, који је Србија потписала са Фондом, наводе се три конкретна датума када је о реформи ЕПС-а реч. Ново тарифно прилагођавање, односно поскупљење струје, уследиће 1. маја, ЕПС ће постати акционарско друштво 1. јуна, а до краја године број запослених у овој компанији треба да се смањи за 1.000 људи, наводи се у овом документу. На питање „Политике” када очекује да ће се, у контексту најављених избора, то догодити, Руф одговара:
– Те датуме нисмо мењали и они, за сада остају исти. Међутим, нисте споменули још један датум, а то је 31. децембар до када је требало да буду усвојене допуне колективног уговора ЕПС-а, које дефинишу износ отпремнина радницима. Када је о поскупљењу струје реч, о томе ћемо разговарати током следеће посете. Прошле године је у Меморандуму писало да ће струја поскупети 1. априла, а поскупљење се догодило 1. августа. Ако се мисија, током наше следеће посете сагласи, да је поскупљење струје неопходно, мислим да би то били рокови у којима би могли опет да очекујемо нова прилагођавања цене струје – казао је Руф и додао да овога пута о томе није било речи.
