Најава ванредних парламентарних избора заказаних за крај априла непосредно је утицала на успоравање и одлагање политички непопуларних реформи, попут приватизације бивших друштвених предузећа, реструктурирања јавних предузећа и смањивања броја запослених у сектору државе, изјавио је јуче Милојко Арсић, главни и одговорни уредник „Кварталног монитора”. Представљајући нови број овог издања Фондације за развој економске науке (ФРЕН), он је казао да су закони који су усвојени у овом периоду, као што је Закон о платама у јавном сектору, прилично разводњени, док измене и допуне закона о пореском поступку и пореској администрацији „представљају типичан пример предизборног закона, којим се награђују недисциплиновани порески обвезници”.
Током 2015. и на почетку ове године настављају се умерено позитивни трендови у привреди. После изласка из рецесије почео је период релативно спорог раста, који се наставља и на почетку 2016., али су та побољшања спора и недовољна да се реше највећи економски и друштвени проблеми Србије, попут високе незапослености и ниских доходака.
Запосленост се благо повећава, смањују се фискални и спољњи дефицити, а инфлација је на ниском и стабилном нивоу. Крајем претходне и на почетку ове године динар је умерено губио вредност, што ће повољно утицати на конкурентност и раст привреде и ублажити дефлацију. Током друге половине претходне године значајно су повећане стране директне инвестиције, а након дужег периода почео је и раст одобрених кредита, док су каматне стопе на историјском минимуму од када се слободно формирају.
Аутори овог билтена ипак указују да су прошлогодишње директне стране инвестиције достигле 1,6 милијарди евра, али су и даље ниске, а раст извоза се успорава, па се у кратком периоду не очекује значајније убрзање привредног раста. Ако изостане напредак у економској политици и реформама – могуће је урушавање остварених резултата.
– За учвршћење макроекономске стабилности пресудан је наставак и додатно убрзање фискалне консолидације како би се у наредној години зауставио раст јавног дуга у односу на бруто домаћи производ (БДП), а од 2018. године започело са обарањем задужености Србије у односу на БДП – казао је Арсић. – Да би се то остварило, неопходно је да се након избора изврши ребаланс буџета или бар усвоји план штедње који би обезбедио да фискални дефицит у овој години буде највише 3,5, уместо планираних четири одсто БДП.
Он је напоменуо да заустављање раста јавног дуга у односу на БДП захтева да дефицит у наредној години буде мањи од три одсто БДП, док је за знатније смањење јавног дуга, а тиме и трошкова камата, у односу на БДП, неопходно да се фискални дефицит обори на дугорочно одржив ниво од један одсто БДП. Обарање јавног дуга на 40 одсто вредности свега створеног у једној години донело би директне користи у облику смањења трошкова камата са садашњих 3,2 одсто БДП на око 1,5 до два одсто, што значи да би смањење јавног дуга, при садашњем БДП и ценама, донело уштеде на каматама од око 60 милијарди динара.
