Multimedijalna izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“, koja prikazuje kako je Haški tribunal istražio, rekonstruisao i procesuirao zločine srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom 1999. i zločine Oslobodilačke vojske Kosova iz 1998, otvorena je večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Izložba u organizaciji Fonda za humanitarno pravo, Centra za tranzicijske pravdu SENSE iz Pule, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Centra za suočavanje sa prošlošću „Documenta“ otvorena je predstavljanjem internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“ (http://kosovo.sense-agency.com/)
Direktor projekta i direktor Centar za tranzicijsku pravdu SENSE Mirko Klarin rekao je da bi izložba trebalo da „probudi apetit da se pogledaju interaktivni narativi koji nastoje da prikažu sve najvažnije činjenice koje je Tribunal prikupio o zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 1999“.
On je pozvao gradjane da vide četiri „internet narativa“ o „Oluji“, Srebrenici, uništavanju kulturne bašitne Jugoslavije i procesuiranju kosovskih zločina.
Klarin je istakao da „Oluja u Hagu“ prikazuje kako su obe strane u sporu objašnjavale šta je bila svrha te akcije, granatiranja Knina, ubistava, pljačke i uništavanja imovine, kao i sprečavanje povrataka proteranog stanovništva, dok je drugi „narativ“ o zločinima u Srebrenici i sadrži brojne dokaze, dokumenta, karte, filmove i presretnute razgovore.
Treći „narativ“ govori o tome kako je Haški tribunal rekonstruisao zločine protiv kulturne baštine na prostoru Jugoslavije, dok je četvrti o procesuiranju kosovskih zločina, kazao je Klarin.
Po njegovim rečima, Priština je jedini grad u čijem su Dokumentacionom centru za ratne zločine predstavljeni zločini obe strane.
Predstavnik Dokumentacionog centra Kosovo Bekim Blakaj rekao je da je taj centar u Prištini veoma bitan zato što mladi ljudi vrlo malo znaju o ratu na Kosovu.
„Plašim se da je cela ta slika iz prošlosti iskrivljena i da je malo informacija dospevalo do mladih. Bilo je bitno imati taj centar u Prištini, jer svi smo svesni da je rat na Kosovu uzrokovao veliki broj žrtava ljudskih i materijalnih, a nove generacije su stvarale ideju o ratu kroz priče roditelja, malo kroz obrazovanje i medije“, rekao je Blakaj.
Navodeći da su dokumentacionim centrom u Prištini hteli da tu temu vrate u javnost, istakao je da bi i obrazovni sistemi trebalo „bar malo da koriste potvrdjene činjenice“ Tribunala u Hagu.
„Svi smo mi kritikoval Tribunal u nekom trenutku, ali da ga nije bilo, žrtve ne bi videle nikakvu pravdu“, kazao je Blakaj i dodao da postoji ogroman „manjak znanja“ o procesima pred Tribunalom.
Jedan od članova tužilačkog veća u slučaju „Šainović i drugi“, Tomas Hanis pročitao je tri pasusa rezimea presude u tom slučaju.
Rekao je da oni najbolje govore o tome da je postojala široka kampanja protiv albanskih civila u toku NATO bombardovanja, da su je sprovodile srpske vlasti, da su tih dana uništavane džamije, silovane žene, da je zato s Kosova otišlo 7.000 Albanaca 1999, a da su leševi transportovani u Srbiju da bi se sakrili dokazi.
On je kazao da su MUP i Vojska delovali zajedno kako bi se promenila etnička struktura na Kosovu zbog čega je i došlo do iseljavanja albanskog stanovništva, kojem su oduzimana lična dokumenta i nikada im nisu vraćena.
„Na kraju tu je i konstatacija da je taj plan dogovorila politička vlast, policija i vojska“, kazao je Hanis i dodao da je Centar za tranzicijske pravdu SENSE ima kolekciju dokumenta koja ubedljivo svedoči o tim dešavanjima.
Posetioci na izložbi mogu da vide šta je utvrdjeno u pogledu odgovornosti rukovodstva Srbije za zločine na Kosovu, ko su bili planeri, a ko počinioci zločina.
Sutra, u utorak, u CZKD-u biće „Javni čas MKSJ Zločin OVK“, tokom kojeg će Bekim Bakaj da govori o tome zašto i pored zaključaka o zločinima koje je počinila OVK, njeni glavni komandanti nisu osudjeni.
U sredu će biti održan takodje „Javni čas: MKSJ Zločini OVK“ tokom kojeg će o razvoju krize na Kosovu i tome kako je vlast Srbije ojačala OVK, govoriti Nemanja Stjepanović.
U četvrtak će biti razgovor s preživelima u masakru u Podujevu.
Izložba će biti zatvorena 28. marta projekcijom dokumentarnog filma „Dubina dva“, koji kombinacijom svedočenja albanskih preživelih žrtava i srpskih policajca i snimaka mesta zločina, osvetljava dogadjaje u kojima je pre 19 godina na Kosovu poginuo veliki broj civila, kao i operaciju premeštanja njihovih tela u masovne grobnice u Srbiji.
