Novosti online

Измештање Трајанове табле

Не дешава се ретко да велика дела остају далеко од јавности, помало заборављена. Пре скоро пет деценија почела је градња Ђердапа, једне од највећих хидроелектрана у Европи. А дело о коме је реч у вези је са градњом ове, исто тако величанствене грађевине.

Градњом Ђердапа потопљени су прелепи градови Доњи Милановац и румунска Оршава, чувено острво Ада Кале и много мањих објеката који, једноставно, нису могли бити сачувани. Ипак, нешто што није смело бити жртвовано је Трајанова табла. За очување тог монумента заложио се државни врх, САНУ, јавност…

Било је само питање како то извести. Од идеје да се табла измести изван клисуре, тј. склони са Трајановог пута брзо се одустало. Остала је ту, поред Трајановог пута, само је подигнута 21,5 метара.

– За обављање овог посла није било фирме која је имала неко озбиљније искуство, али пошто се „Венчац” из Аранђеловца бавио експлоатацијом и обрадом камена, посао је поверен нама – каже инжењер Драгомир Павловић, руководилац радова на измештању табле. Ипак, мислим да је тај посао поверен нама јер смо неколико година раније урадили нешто слично. „Мостоградња”, која је и овде била главни извођач, градила је чувену брану Асуан у Египту. Ми смо са тог простора успешно пренели неколико гробница фараона.

Наш саговорник каже да је веровао у екипу коју су сачињавали врсни клесари, бравари и монтери, међу којима су били Станоје Кузмановић, Милорад и Живомир Јовановић, Бранко Пантелић, Живомир Радошевић… Нису се плашили посла, иако им искуство није била јача страна.

– Знали смо у шта се упуштамо, али смо били сигурни у успех. Идеја да из Ријеке допремимо брод-дизалицу „Вели Јоже” била је прескупа, да се табла исече на мање комаде је отпала. Таблу и део пута исекли смо у једном комаду тешком преко 300 тона и тракама и сајлама подигли на припремљено место. Почели смо у септембру 1967. и завршили маја 1969. године. И данас сам поносан на те људе, завршили су посао без иједне грешке, инцидента – истиче Павловић.

Драгомир Павловић каже да таблу више никада није видео, а зашто – нема одговор. Жеља му је да идуће године, након пола века почетка радова, њих неколико преосталих још једном виде тај грандиозан споменик.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh