Сента, невелик, али врло леп град на Тиси, јасно показује културу и цивилизованост својих становника. Сенћанске улице су уређене и чисте, сенћанске старинске фасаде су одржаване, а сенћанско јавно зеленило је лепо неговано.
На ком нивоу је однос јавних предузећа и установа у Сенти према инвалидима? Ово питање смо поставили на више места, а ево и одговора.
Комуналне услуге грађанима Сенте пружа Јавно комунално-стамбено предузеће „Сента“, у коме нас дочекују Јожеф Бодо, дипломирани инжењер машинства и директор од 2002. године, а с њим и Марко Драгић, дипломирани правник и руководилац општег сектора.
Колико запослених има ЈКСП Сента и има ли, међу њима, особа с инвалидитетом?
Укупно упошљавамо, на одређено и на неодређено време, сто двадесет радника. Имамо три запослена инвалида; један ради као диспечер, други као лице одговорно за безбедност и здравље на раду, а трећи наплаћује паркинг карте. Инвалидитет двојице од њих је настао услед болести, а један се повредио и постао инвалид пре него што смо га запослили.
Шта чини ЈКСП Сента да олакша приступ особама с инвалидитетом својим просторијама и услугама?
Зграда у којој се налазимо је, на жалост, тако саграђена да не можемо никако да направимо рампу која би омогућила приступ тешко покретним особама у наше просторије. Зато се довијамо. Када нам дође странка која не може да уђе у зграду, позове нашег радника и посао се заврши на улици или странка сачека да радник заврши посао у канцеларији, па јој изнесе признаницу или друге одговарајуће документе.
Дешава нам се, врло ретко, да по позиву изађемо на терен, у домове корисника наших услуга спречених да сами дођу у наше просторије.
Наше услуге могу да се плате, без провизије, на шалтерима Војвођанске банке у центру града, у просторијама доступним инвалидима.
Треба да знате да су грађани Сенте у великој мери упућени на нас. Од свих постојећих комуналних делатности, ми не обављамо само три делатности. Не бавимо се дистрибуцијом енергије (постоји посебно предузеће за то), не организујемо јавни градски превоз (не постоји у Сенти) и не бавимо се зоо хигијеном (псе луталице у Сенти хвата, по уговору, предузеће из Кикинде). Све остало у области комуналних услуга, обавља ЈКСП Сента.
Да ли особе с инвалидитетом имају погодности приликом плаћања ваших услуга?
Не, локална самоуправа није донела никакву одлуку којом би дала било какве погодности инвалидима у вези с комуналним услугама.
У Сенти постоји још једно локално јавно предузеће, под називом „Елгас“. И овде нас је дочекао директор, Новак Ласло, дипломирани инжењер машинства. Како нам каже, ЈП „Елгас“ се бави производњом и дистрибуцијом топлотне енергије, што користи око 2 200 корисника у Сенти. Поред тога, ЈП „Елгас“ је снабдевач Сенћана природним гасом, у сарадњи са „Србијагасом“, што користи око две хиљаде домаћинстава и других потрошача.
Колико запослених има ЈП „Елгас“ Сента и колико је, међу њима, особа с инвалидитетом?
Укупно запошљавамо тридесет једног радника, од којих је један инвалид.
Шта предузима ЈП „Елгас“ да олакша приступ особама с инвалидитетом својим просторијама и услугама?
Утрошену топлотну енергију и природни гас наплаћујемо у својој благајни која није приступачна особама у колицима. Међутим, радник на шалтеру лако може да види корисника у колицима испред врата, тако да увек изађе на улицу да наплати рачун. С друге стране, опремили смо благајну одговарајућим намештајем, те теже покретне особе (како инвалиди, тако и старији Сенћани) лако могу да приступе шалтеру и плате рачун и седећи.
Нисмо никада имали никаквих проблема с инвалидима, корисницима наших услуга. Сента није велико место, тако да ми познајемо своје купце и прилагођавамо се њиховим потребама. Споразумемо се, брзо, и с људима који су неми или слабо виде. Наши рачуни могу да се плате и на шалтерима трију банака у Сенти, а инвалиди се, најчешће, одлучују за плаћање рачуна на начин који сваком препоручујем – интернетом.
Да ли особе с инвалидитетом имају погодности приликом плаћања даљинског грејања и природног гаса у Сенти?
Сви социјално угрожени потрошачи имају право на бесплатних 35 метара кубних природног гаса месечно, али за инвалиде нема никаквих посебних погодности.
Ми, у нашем предузећу, имамо правило да, код било каквих поправки, предност имају наши слабо покретни и непокретни корисници.
У ЈП „Елагс“ у Сенти смо разговарали и са запосленим радником с инвалидитетом, Ујхељди Андрашом.
Од када радите у ЈП „Елгас“ и на којим пословима?
Радим овде од јула текуће године, по уговору на одређено време од годину дана. Радим као магационер, а и као електричар у топлани.
Како сте се запослили?
Радио сам тридесет година у овдашњој фирми „Житопромет“, у фабрици теста, на одржавању и као ложач. Остао сам без посла, па ме је снашла још већа несрећа. Постао сам, 2015. године, инвалид. Болујем од дијабетеса и морам да примим инсулин четири пута дневно.
Врло ми је било тешко да се запослим. Имам 64 године живота и тешку болест. Сваки послодавац ће пре запослити младог и здравог човека него мене.
Радио сам, као инвалид, неко време у Болници у Сенти, али не у радном односу, већ преко програма јавних послова.
Врло сам задовољан и захвалан што сам запослен у ЈП „Елгас“. То ми много значи. Да није овог запослења, не бих достојанствено отишао у пензију.
Податке смо потражили и од организационих јединица јавних предузећа у државном власништву у Сенти. Њихови руководиоци нису тако причљиви као колеге из локалних јавних предузећа. Раде у великим системима у којима постоји бирократија, па морају да траже различите дозволе и сагласности да би причали с новинарима.
Међутим, сазнали смо и ту неколико занимљивих ствари.
Како тврде у „Електропривреди Србије“, у овој фирми се уважавају права особа с инвалидитетом у свим доменима пословања. У пословници у Суботици, у складу с одредбама Правилника о техничким стандардима приступачности, обезбеђен је прилаз инвалидима у шалтер салу, а особе с инвалидитетом имају предност приликом пружања информација или обављања било какве услуге.
Уредбом Владе Републике Србије, донетој на предлог Министарства рударства и енергетике, одређени су услови, начин и поступак стицања статуса енергетски заштићеног купца, а одређена је и количина бесплатне електричне енергије на коју такав купац има право.
Треба знати да статус енергетски заштићеног купца одређује надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Конкретно, у Сенти је стање следеће.
Погон „Сента“, као део ЕПС Дистрибуције, „Огранак Суботица“, запошљава четрнаест радника, а још 24 радника ради у ЈП ЕПС Технички Центар Нови Сад Суботица. Међу запосленима нема особа са инвалидитетом.
Обезбеђен је прилаз особама са инвалидитетом у шалтер салу у Сенти, а у складу с Правилником о техничким стандрадима приступачности.
Особама са инвалидитетом се увек даје предност приликом пружања информација или плаћања рачуна.
У Пошти у Сенти, у Поштанској Улици, уверили смо се да је особље врло предусретљиво и љубазно, али до Поште води неколико степеника које инвалид тешко може да савлада.
Један од највећих овдашњих послодаваца, а, свакако, установа од великог значаја, је Општа болница у Сенти.
Болница у Сенти је једна од најстаријих здравствених установа у Србији – основана је 1833. године. Данас поседује 252 постеље (240 за одрасле и 12 за новорођенчад у „беби френдли“ одељењу), а о пацијентима брине око шездесет лекара и око двеста четрдесет медицинских сестара и техничара.
О Сенћанској болници нам говори Беата Чаки, доктор медицине, специјалиста анестезиологије, вршилац дужности директора.
Колико укупно запослених има Општа болница у Сенти, а колико има запослених с инвалидитетом?
Имамо, свега, 433 радника. Од тог броја, дванаесторо су инвалиди, запослени као немедицински и медицински радници. Имамо инвалиде запослене на портирници, у вешерају и на другим радним местима, прилагођеним особама с инвалидитетом.
Имамо и једног запосленог доктора медицине који је остао без ноге у саобраћајној несрећи, али ради као да није инвалид, боље од неких колега који 
имају обе ноге.
Да ли су просторије и услуге Опште болнице у Сенти приступачне особама с инвалидитетом?
Све зграде у оквиру Болнице имају рампе за возила на улазу и лифт погодан за транспорт непокретних особа. У нашим ходницима нема степеника и других препрека, све је равно и лако доступно.
Близу улаза у сваку зграду стоје колица којима могу да се послуже тешко покретне особе.
У купатилима на одељењима имамо посебна купатила с туш кабинама прилагођеним инвалидима.
Проблем нам се појавио јер је једина медицинска сестра која је познавала знаковни језик напустила Болницу.
Да ли особе с инвалидитетом имају било какве посебне погодности приликом коришћења ваших услуга?
Не, нема посебних погодности за инвалиде.
О здрављу Сенћана брине се и Дом здравља Сента. И овде смо договорили разговор с директором, Густавом Шурјаном, доктором медицине, али нисмо имали среће. Директор нам се јавио телефоном вече пред уговорени сутрашњи сусрет, извинио се што не може да се сретне с нама због изненадног пута у иностранство, али нам је, ипак, одговорио на постављена питања.
Колико људи ради у Дому здравља Сента? Колико од њих су особе с инвалидитетом?
У Дому здравља ради 108 запослених радника и још дванаест „неуговорених“ радника. Имамо само једног запосленог радника с инвалидитетом, што значи да не задовољавамо законске нормативе; требало би да имамо два или три запослена инвалида.
Могу ли инвалиди да користе услуге Дома здравља и како?
Изградили смо рампу на улазу у нашу зграду (у којој се, иначе, налази и служба хитне медицинске помоћи) и поставили електрично звонце на висини доступној човеку у колицима. Инвалиди, дакле, могу да приступе у ординације у Дому здравља у Сенти без икаквих проблема.
Да ли особе с инвалидитетом остварују посебне погодности приликом коришћења ваших услуга?
Код нас се пацијенти примају истог дана, тако да нема листи чекања. Гледамо да пацијенте – инвалиде примимо преко реда.
У Целини гледано, јавна предузећа и установе у Сенти се труде да задовоље законске оквире у вези с правима особа с инвалидитетом. Запошљавају потребан број радника с инвалидитетом и придржавају се прописа који омогућавају несметан приступ инвалида услугама од јавног значаја.
Изгледа да је, ипак, заказала локална самоуправа. Испоставља се да је Општина Сента пропустила да инвалидима да многе повластице, врло честе у другим срединама.
Шалтер сала Општинске управе је тешко доступна за инвалиде. На главном улазу постоје степеници који су препрека за тешко покретне особе. Постоји рампа на степеништу унутар зграде, али превише стрма да би је самостално савладао човек у колицима. На спрат зграде Општине не води никакав лифт нити рампа, тако да је приступ инвалидима готово немогућ.
Оно што је за сваку похвалу, јесте солидарност коју Сенћани показују према својим суграђанима – инвалидима. У већини других места, нарочито већих, не може се очекивати да инкасант изађе на улицу, испред свог радног места, и наплати рачун. У том смислу, становници Сенте могу да буду пример многима.
Инвалиди из Сенте с којима смо разговарали, истичу да никада нису наишли на било какву негативну реакцију својих суграђана изазвану њиховим инвалидитетом, напротив.
Сента, децембар 2019. године
Љубомир Костић
(Израду и објављивање овог текста је подржала Општина Сента, у оквиру медијског пројекта „Права и могућности запошљавања инвалида рада у Сенти“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)
