Копаоник – Да ли се и колико одмакло у реформама јавних предузећа, било је главно питање око кога су се јуче, другог дана Копаоник бизнис форума, ломила копља. Оцене су биле дијаметралне. За разлику од министара и директора јавних предузећа, који су тврдили да се слика у овим фирмама драстично променила, Павле Петровић, председник Фискалног савета, констатовао је да су реформе „једва почеле”.
Највише критика било је на рачун ЕПС-а, чије пословање, према његовој оцени, може да уруши јавне финансије.
– Реформски кораци у ЕПС-у у 2015. години били су минимални. Предузете мере ни изблиза нису довољне за суштинско унапређење пословања – казао је Петровић и подсетио да је укупан дуг ове компаније око милијарду евра.
Додао је и то да су реформе у „Железницама” кренуле па застале, док у „Србијагасу” нису ни почеле. Након што су се јавна предузећа нашла на тапету Фискалног савета, Павле Петровић, председник ове институције, нашао се на тапету надлежних министара.
Прва је реаговала министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић која се није сложила са оценом Фискалног савета да су реформе у „Железници” стале.
– Питање рационализације радне снаге договорено је са синдикатима и пословодством. Систематизације, које су усвојене крајем фебруара, направљене су према стварној потреби инфраструктуре и радне снаге. Процењено је да у наредних пет година број запослених треба смањити за 6.000. Само у првој години предвиђено је смањење за око 2.000 људи. То је процес који неумитно тече и не може да буде заустављен – рекла је Михајловићева.
У извештају Фискалног савета констатује се и да су „колебање и отпори синдиката одложили почетак планираног смањења броја запослених за 2.700 у овој години”. Министарка Михајловић се осврнула и на ту критику и стала у одбрану синдикалаца „Железнице”. Како је истакла, са њима је договорен и износ отпремнине, и додала да за разлику од неких других предузећа чији су синдикати тражили и више од 800 милиона евра за отпремнине, железничари нису имали такве прохтеве. Преостало је једино да се износ отпремнине усагласи са другим јавним предузећима, додала је она.
Замерку Фискалном савету из публике је упутио и министар финансија Душан Вујовић. Како је рекао, информације на којима чланови ове институције заснивају своје анализе нису најновије. Фискални савет у извештају није узео у обзир да је усвојен нови план за решење „Србијагаса”, као и да су систематизације у „Железницама” завршене.
Потпуно неочекивано, у одбрану Павла Петровића стала је министарка Михајловић.
– И ми треба да будемо проактивни. Ми смо прошле године, када је објављен извештај о инфраструктурним пројектима, истог тренутка Фискалном савету послали извештај и доставили информације – рекла је Михајловићева свом колеги и посаветовала га да то и сам учини.
Подсећања ради, Фискални савет је у фебруару прошле године објавио анализу у којој је упозорио да је од укупно одобрених пет милијарди евра кредита, Србија у том тренутку повукла свега 1,3 милијарде.
Петровић се сагласио са министарком Михајловић и додао да је тачно да Савет има проблема да дође до информација.
– Све што смо чули овде још су планови. Зуби ће тек да се ломе кад на ред дођу болне политичке одлуке – рекао је Петровић.
Он је поставио и питање зашто влада не објави план реструктурирања „Србијагаса”, а нарочито план ЕПС-а који је усвојен још у јуну прошле године.
Министарку Кори Удовички новинари су, готово у шали, питали како коментарише то да Фискални савет за њу има разумевања и истиче да су планови рационализације преамбициозно постављени. „Како то да само Вас нису критиковали”, питали смо. „Можда зато што смо ми више комуницирали са њима” – одговорила је Удовички.
—————————————————————-
Сертић: Нема више заштићених
„Нема више заштите ни за једно предузеће од 31. маја”, био је изричит министар привреде Жељко Сертић. Како је рекао, стално добија захтеве из неких предузећа да држава са ММФ-ом преговара додатно продужење рокова.
– Немам намеру да седим и са било ким тражим било какво продужење рока – подвукао је Сертић.
Затечено стање изискивало је да држава каже „доста”, јер је само од 2008. до 2013. више од 500 милиона евра живих пара дато предузећима у реструктурирању без иједног резултата.
Министар привреде искористио је прилику да нека јавна предузећа и похвали, па је истакао да су ЕПС и „Телеком” 2015. завршили у текућем плусу, за разлику од 2014. када су остварили губитке.
—————————————————————-
Цензурисано питање „Политике”
Од прошле године организатори Форума увели су ново правило постављања питања учесницима панела. Тако они који седе у публици питања сада шаљу СМС-ом који се плаћа 9,60 динара. „Политика” је питала да ли ће у складу са планом реорганизације „Србијагаса” бити измењен општи колективни уговор по коме радници имају велике привилегије, попут јубиларних награда или чак решавања стамбеног питања.
Интересовало нас је, да ли је у складу да планом штедње то што је на овом форуму, где се котизација плаћа, највише појединачних учесника дошло управо из јавних предузећа. Организатори овог догађаја као да су питања новинара игнорисали.
Ускоро је, међутим, стигао доказ да су наше поруке ипак нашле пут до учесника панела. По завршетку панела генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић самоиницијативно је рекао:
– Видим да је једно од питања на панелу било везано и за општи колективни уговор и привилегије које имају радници „Србијагаса”. Могу да кажем да ће ускоро бити потписан кови колективни уговор и да ће те привилегије бити смањене.
Такође, занимљива је и чињеница да су нека јавна предузећа спонзори Форума. Лого ЕПС-а, али и „Србијашуме” налази се на банеру међу спонзорима, уз представнике приватног сектора.
—————————————————————-
Удовички: Избори неће одложити отпуштања
Министарка Кори Удовички описала је као неодговорне изјаве појединих стручњака по којима је у јавном сектору вишак око 100.000 људи. Са ММФ-ом је договорено да се до краја 2017. године број запослених смањи за 75.000.
– Чули смо од Фискалног савета да су ти планови преамбициозни. У јавном сектору је већи проблем структура, него број запослених. Приликом рационализације јавног сектора потребна је прецизност и хируршка пажња. Ништа се не може решити секиром и преко ноћи. ММФ је свестан да је отпуштање ових 14.000 нешто што се ради први пут у Србији и у том смислу су нам допуштена извесна закашњења – рекла је Удовички.
– На томе се већ ради. Свакодневно добијамо захтеве за отпремнине. Не могу да вам кажем прецизне податке, али је више него што смо очекивали. Избори неће одложити тај процес – рекла је Удовички.
