Крагујевац – Нове грешке у урбанизму више не смемо да дозволимо, јер се оне тешко, готово никако не могу исправити. Зато мењамо приступ и убудуће ће се у овом граду поштовати елементарне поставке урбанизма, каже у разговору за „Политику” пре два месеца именовани глави градски урбаниста, архитекта Александар Ненковић, поручујући да ће се Комисија за урбанизам, на чијем је челу, посветити побољшању квалитета живота у граду у коме више од пола века доминира индустрија.
– Крагујевац треба да буде културни и еколошки, не само индустријски центар. Ресурси постоје, треба их само искористити на прави начин – сматра наш саговорник.
Један од тих ресурса је свакако језеро Бубањ које мами погледе свих путника који у Крагујевац улазе са аутопута Београд–Ниш, из правца Баточине и Лапова. Пре неколико година, на обали језера ближе граду почела је изградња вишеспратног салона аутомобила од кога је данас остала само бетонска конструкција која нарушава природни амбијент. Планови уређења језера Бубањ мењани су најмање четири пута, а својевремено се причало и о изградњи великог хотела на супротној обали.
– Пресрећан сам што ниједан од тих планова није реализован, будући да су сви подразумевали преизграђеност простора. И даћу све од себе да ту никада не буде подигнут хотел. Језеро Бубањ мора да остане мирна зелена оаза у центру града, са спортско-рекреативним садржајима и редукованим присуством риболоваца иза којих остаје доста смећа. Пешачке стазе, мостић у цвећу, чамчићи на весла… Мало који град на свету има такво богатство. Језеро Бубањ може и треба да буде као Централ парк у Њујорку – каже Ненковић, наводећи да ће град покушати да откупи незавршени објекат како би спречио могући наставак градње.
Друга зелена оаза града су Шумарице, познати меморијални центар који обухвата површину од око 350 хектара, са обе стране пута ка Горњем Милановцу. Шумарице се настављају на Велики парк који је пре пар година, такође, био подвргнут својеврсном урбанистичком експерименту са идејом да се, усред шеталишта, подигну комерцијални објекти.
– У Крагујевцу се више неће, као некада, градити где год и по сваку цену. Град не сме да буде роб профита, а ми смо на Комисији за урбанизам, коју чине угледни стручњаци, заузели став да се убудуће поштују елементарне поставке урбанизма. Наравно, уз адекватан приступ приватној имовини која је неприкосновена. Управо због тога смо покренули иницијативу за решавање проблема који постоје на рубним зонама Шумарица. Границе овог спомен-парка морају се коначно дефинисати, будући да на неким местима секу приватне куће и буквално им прелазе преко крова. У овом послу локална самоуправа мора да сарађује са надлежним републичким установама како би био заштићен меморијални карактер Шумарица – објашњава главни крагујевачки урбаниста.
У овом тренутку се, каже Ненковић, не планира додатно уређење језера у Шумарицама које је многим Крагујевчанима замена за море током врелих летњих месеци. Додуше, споран је квалитет воде овог језера, па су надлежне градске установе често принуђене да интервенишу и забране купање у ком, често с великим ризиком од заразе, уживају и деца.
Прва фаза уређења Војнотехничког завода, ренесансног индустријског комплекса из 19. века, јединог таквог на Балкану, завршена је недавно, пошто је град, у формалноправном смислу, преузео бригу о градитељском наслеђу које има највиши степен државне заштите. Следи реконструкција старе машинске радионице у коју, током наредне године, треба да се усели део крагујевачког Филолошко-уметничког факултета.
– Нови урбанистички приступ подразумева да у граду буде више зелених површина, више културних садржаја. Зато ћемо, између осталог, кренути и у ископавања на археолошком налазишту „Тодорчево”. Тај неистражени локалитет је у самом срцу радне зоне „Феникс” која се наслања на седиште Универзитета у Крагујевцу. То налазиште може да буде интересантан туристички мотив града, а важно је да са тим, пре него што започну радове, буду упознати и инвеститори. Циљ нам је, заправо, да подигнемо квалитет живота у граду који је демографски и просторно углавном дефинисан – објашњава Ненковић.
