Kada smo brat i ja bili klinci, roditelji su nas vodili u Gran Kanariju. Ovo ostrvo pripada Kanarskom arhipelagu u Španiji i nalazi se nedaleko od marokanske obale. Ostrvo su od 1960. u velikoj meri posećivali i naseljavali Skandinavci, a vrhunac je dostiglo tokom devedesetih kada su čarter letovi i turističke ponude postale jeftinije i dostupne radničkoj i srednjoj klasi.
Imam mnogo veselih uspomena iz vremena koje smo provodili u Gran Kanariji: sećam se dugih dana na plaži, maltretiranja i bockanja meduze štapom, sati provedenih ispred akvarijuma u restoranu gde smo redovno klopali, i svi ostalih stvari koje predstavljaju beg od mračnih i hladnih meseci norveškog doma.
Prošlog meseca, vratio sam se na Gran Kanariju sa roditeljima, prvi put posle petnaest godina. Bio sam znatiželjan i želeo da saznam kako to mesto danas izgleda. Dok smo se vozili obalom, izgubio sam se brojeći „na prodaju“ znakove ispred napuštenih placeva i hotela. Ceo grad je izgledao kao da će se svakog trenutka pretvoriti u prah. Arhitektura ostrva sa jeftinim materijalima prekrivenim ispranim tonovima roze, svetlo žute i bejbi plave boje, vraćala je u šezdesete, ali je sa nedostatkom turista sve izgledalo napušteno i dotrajalo. Rečeno mi je da posetioci u poslednje vreme više praktikuju Airbnb smeštaj od klasičnih hotela i apartmana.
Ne baš iznenađujuće, ali osećao sam se čudno posle ovog odlaska u Gran Kanariju. Nakon napuštanja mesta koje mi je nekad bilo drago i blisko, odleteo sam pravo u Švajcarsku da fotografišem. Dok sam boravio tamo, rešio sam da obiđem selo Andermat, odnosno prvi švajcarski skijaški centar koji sam našao na gugl mapi. Vozio sam kroz ovo malo selo i iznenadio se koliko se sablasno i sumorno raspoloženje podudaralo sa mojim prethodnim odredištem, bez obzira na to što sam na Alpima prvi put i što je klima drastično drugačija. Prazni luksuzni apartmani i hoteli, gostinjske kuće, lokalni restorani…. čak su i padine bile prazne, uprkos idealnim uslovima za skijanje.
I Andermat i Gran Kanarija su me pogodili svojim trošnim ostacima koji su simbolisali vrstu turizma koji umire – onaj tip odmora koji ljudi i dalje traže preko turističkog agenta. Fotografisao sam oba mesta u nameri da zabeležim trenutke i motive koji su me inspirisali istom vrstom jezive praznine koju sam osetio na dve različite lokacije.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
