Дискретно, без најаве, како се то већ дешава добрим емисијама, на РТС 3 суботом у 20 сати (реприза недељом у 12.00) поново се емитује циклус од четири емисије „Бити човек” о Иви Андрићу. У документаристичко-наративној форми, изузетне естетике, прошлонедељна емисија снимана у Кракову, граду у којем је Андрић студирао, пратила је студентске дане овог писца паралелно са историјом Балкана, а све то проткано архивским снимцима, фотографијама, стрип анимацијом… Сценарио су написале Даница Пајовић и Соња Михајлов, режирао је Миљан Глишић, а продукција је „Станковић и синови”.
Соња Михајлов, аутор и визуелно и у сваком другом смислу презентер који импонује, допринела је квалитету овог пројекта, за који је неки родитељ на интернету написао „да држи пажњу једног дванаестогодишњака”. Поред Емира Кустурице, коме је Иво Андрић деценијама био узор и уметничка инспирација, у серијалу говоре и академици Драгослав Михаиловић и др Радован Вучковић; директор Шведске академије Нобеловог комитета, еминентни историчари, биографи, књижевници и дипломате из Србије, Хрватске и БиХ. Иако није премијерно, емитовање емисије „Бити човек” је добро телевизијско штиво и за оне који су га раније већ гледали.
У паралелном свету, некој другој димензији, на ТВ Пинку почела је „Фарма 7” у којој учествује 28 различитих људи (требало би да су познати и славни) за које је водитељ Огњен Амиџић рекао: „Не знам како се сви зову, али има времена, научићу.” Научићемо и ми, ако ништа друго оно називе неких професија које су девојке довеле до, како се то на Пинку често каже „Лисовића, најпознатијих имања у Србији”. Научили смо да постоје старлете и клаберке, а сада, у новој сезони је ту и го-го играчица којој је у опису тога по чему је славна и позната речено да је бивша другарица клаберке која је учествовала у прошлој „Фарми”. Мало ли је?
Ко помисли, шта ме брига, ја то не гледам, није у праву. Прво, то се емитује на телевизији са националном фреквенцијом, а фреквенције су власништво свих нас, само је неко на конкурсу добио право на коришћење, а неко други није. Дакле, све телевизије које, рецимо, до бесвести емитују ријалити програме у које тенденциозно зову оне склоне скандалима и вулгарном понашању – не раде то „у свом дворишту”.
Други пар рукава је то што РЕМ још увек није донео одлуку о томе да се тим програмима забрани емитовање пре 23 сата! Зашто? Зато!
Таблоиди и бројне (не)озбиље дневне новине поново добијају материјал за трачеве који се башкаре на сликовним странама. У среду увече (Пинк) „Папарацо лов” је био попуњен снимцима из хотела у којем су учесници „Фарме” били у карантину и, тајним или „тајним“, ко ће га знати, кадровима девојака које се туширају, пресвлаче у купаћи костим, скидају га… „Фарме” и „Парови” су попут џиновске хоботнице, чији пипци далеко стижу. Уосталом, у овој „Фарми” су „звезде” из „Великог брата” и „Парова”, а недавно је Кристијан Голубовић, који је нетом изашао са „Фарме”, са супругом био гост у „Паровима”… Телевизије су можда конкуренција једна другој, али су ријалити програми као најбоље пријатељице које позајмљују наруквице и огрлице једна од друге. Па којој лепше стоји.
„Животна филозофија” учесника је већ ушла у свакодневни говор. Они често кажу: „Ја сам искрена” – не знајући право значење те речи, јер о себи причају бајке, а свима другима изруче најбезочније увреде у лице. Зато што су „искрени”! Ослушните околину, и чућете то исто. Ако затворите очи (промените ТВ канал) и не гледате ријалитије, то не значи да они не постоје!
