BG

Југ Србије се празни и нестаје, масовна сеоба ка Београду

EkonomskiАлармантни подаци о демографским кретањима и регионалним разликама, за само пет година Србија изгубила више од 140000 становника    

   НИШ – – За мање од пет година, број становника Србије смањен је за 141136 – рекао је др Едвард Јакопин на Међународном научном скупу о регионалном развоју и демографским кретањима у југоисточној Европи који је одржан на Економском факултету у Нишу. Разлози су ниска стопа наталитета, али и велики број људи који напуштају Србију.

– За кратко време остали смо без становништва читавог Северно – банатског округа или петог по величини града у Србији, Лесковца. У анализираном периоду од 2011. до 2016. године Београд је добио 21744 нових становника. Број људи у Војводини смањен је за 41244, у Шумадији и западној Србији за 61020, а у јужној и источној Србији за 60616. Дакле, имамо пражњење појединих делова земље и селидбу ка богатијем северу. То може да има катастрофалне последице по економију, али и стабилност земље – тврди Јакопин.Ekonomski FAKULTET 1 novostidana.rs

Последњих петнаестак година драстично су повећане и економске разлике севера и југа Србије. Просечне плате на југу земље су 2,5 пута ниже у односу на Београд. Износ страних директних инвестица десет пута је већи у Београду у односу на јужну и источну Србију заједно утврдили су истраживањем декан Економског факултета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић и др Никола Макојевић.

Многи истраживачи негодују што држава и политичари не узимају у обзир аларманте податке који говоре о пражњењу појединих делова земље. Научници тврде да држава мора да направи Стратегију којом би се борила против беле куге,  негативних демографских кретања и огромних регионалних разлика.

– Демографски проблеми који су постојали пре 2 деценије, не само да нису решени, него нису ни начети – истиче један од покретача научног скупа о демографским токовима и равномерном регионалном развоју проф. др Зоран Аранђеловић.

 

     На скупу се чуло да у Србији постоје позитивни макроекономски показатељи. Консолидовани дефицит од 1,3% је добар резултат као и прошлогодишња инфлација од 1,6%. Економисте брине споро реструктуирање јавних предузећа чији је кумулативни губитак сада 3,6 милијарди евра.

Извор: Новости

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh