Суботица – Да путокази нису увек најбољи начин за сналажење, потврдило се ових дана на суботичким улицама. Због изградње канализационе и водоводне мреже затворен је прометан Карађорђев пут који води га граничном прелазу Келебија, па се до њега стизало обилазницом. Додуше, странац би, ненавикнут на наше прилике, ту обилазницу схватио тако да треба да прође негде поред залива, јер га је тако упућивао натпис на знаку. Разумљиво је што су грађевинци хтели да уз ћирилични натпис „обилазница” који странцима не значи много додају и натпис на енглеском, али су то урадили траљаво, па је уместо „bypass” освануо „baypass” иако овде од залива (bay) нема ни трага.
Још већа забуна је настала постављањем саобраћајних знака за бициклисте у центру града. Интернет заједница кикоће се данима због знака на ком је написано да је Палић од центра удаљен 14 километара, а насеље Бачки виногради знаком је „приближено” на седам километара. Овога пута занемарићемо да је окренут у погрешном правцу, приметивши да је он очигледно постављен на погрешном месту и да је по километражи коју показује у ствари требало да буде постављен на путу од границе ка Суботици.
Овај знак упућује пре свега бициклисте јер је постављен као сигнализација у оквиру паневропске мреже бициклистичких стаза, под бројем 13 која обухвата стазе под називом „Траса гвоздене завесе” а дуга је 10.400 километара и пролази кроз 20 земаља. То је податак који се може наћи на страници „јуровело” (EuroVelo.com), међутим није познато ко је четири оваква саобраћајна знака поставио у центру града, и један на Палићу.
На самом знаку постоји ознака да „јуровело” има и свој српски интернет огранак, али је страница угашена те је могуће доћи само до податка да она припада Дунавском центру за компетенцију. Ни на један од неколико бројева Дунавског центра за компетенцију у Београду нико се није јављао.
У овом центру очигледно су сматрали да су довољно компетентни да по нахођењу постављају саобраћајне знаке, јер у Дирекцији за изградњу града за „Политику” кажу да им се нико није обратио за добијање дозволе да постави знак, а ови путокази су уредно забетонирани на неколико места у граду. И у предузећу „Палић Лудаш” били су затечени када су на обали језера, у висини некадашње Метеоролошке станице угледали овај знак пободен у подлогу. С обзиром да се ради о заштићеном парку природе, нико није имао право да поставља било какве путоказе без њихове сагласности, без поштовања услова прописаних у зони заштите природе, без услова Дирекције за изградњу, као и става Међуопштинског завода за заштиту споменика културе. У наредних месец дана „Палић Лудаш” покушаће да пронађе ко је поставио путоказ и тражити да га уклони. Уколико се то не догоди, предузеће ће поднети пријаву. Подсећамо читаоце да су на недавно завршеном кружном току на раскрсници улица Мајшански пут и 51. дивизије у Суботици урбанисти „успели“ да забораве на пешаке и бициклисте као учеснике у саобраћају, о чему је „Политика” такође писала. Није познато како ће сада реаговати градске службе због, по свему судећи, неовлашћеног постављања знакова у граду.
Након свега, примедба да на путоказу, који је изгледа требало и да промовишу српску културну баштину а не само пејзаже, име писца Милоша Црњанског у верзији на српском језику исписано као „МилоЋ” већ делује као сувишно ситничарење.
