Колико сте пута имали доживљај да ће вам срце препући од туге након емотивног губитка, као да вам неко изводи операцију на отвореном срцу без анестезије? Истражујући разорни утицај емотивних катастрофа на здравље, дански кардиолози дошли су до закључка да особе које тугују после смрти партнера или раскида дугогодишње везе имају повишени ризик од здравствених проблема са срцем.
Резултати њихове студије, који су недавно објављени у онлајн часопису „Отворено срце” (Open Heart), показали су да је ризик од аритмије за 41 одсто већи код особа које пате од синдрома сломљеног срца.
Смрт партнера може да проузрокује поремећај у раду срца потенцијално опасан по живот, упозорили су дански кардиолози и додали да су највећем ризику изложене особе које су млађе од 60 година и чији је партнер изненада умро.
Ризик од инфаркта миокарда највећи је осам до 14 дана након губитка партнера, а након тог периода знатно пада.
Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић објашњава да синдром сломљеног срца није синоним за инфаркт и не представља „предворје” срчаног удара – то је стање срца изазвано високим степеном емоционалног стреса, који доводи до нагле срчане слабости. Пролазног је карактера и траје 48 сати до недељу дана.
– Синдром сломљеног срца јасно показује повезаност и утицај емоција на рад срца: овај синдром препознали су и наши песници, који су га у својим песмама описивали речима „мајци је од туге срце препукло”, „срце ме боли због тебе”… Најчешћи узроци синдрома сломљеног срца јесу: стрес изазван губитком вољене особе, једнострани раскид љубавне везе, неверство, развод брака, несрећна љубав, али и пословни неуспех и сазнање да је особа оболела од тешке болести – указао је др Вишеслав Хаџи-Тановић.
Наш саговорник напомиње да је важно разумети да се у стању великог стреса лучи адреналин, који доводи до сужења крвних судова.
– Због тога синдром сломљеног срца пре свега карактерише бол у пределу грудне кости, који личи на бол од срчаног инфаркта, затим осећај стезања и притиска на грудни кош, као и недостатак ваздуха, несвестица, вртоглавица, главобоља, прескакање срца и његов убрзани рад. Изражени су и психички проблеми у виду апатије, туге, безвољности, депресије и осећај да је живот безвредан без изгубљене вољене особе – објаснио је Хаџи-Тановић.
Међутим, иако симптоми сломљеног срца личе на инфаркт миокарда, основна разлика је у томе што срчани удар узрокује зачепљење крвних судова, због чега је проток крви отежан, а срчани мишић слаби, док код синдрома сломљеног срца пацијенти не морају да имају никаквих зачепљења или проблема с крвотоком – уместо тога долази до привременог слабљења срчаног мишића због „предозирања” хормонима.
Због тога „сломљено срце” може у потпуности да се опорави и врати у нормалан рад, док након срчаног удара здравствени статус „шефа крвотока” више никада није исти. Илустративни доказ тезе да су жене нежнији пол јесте и статистика клинике Мејо, која показује да су даме седам и по пута подложније синдрому сломљеног срца, и то после 50. године живота, јер њихово срце има мање рецептора за адреналин, који је главни хормон стреса.
– Моји најчешћи пацијенти били су тинејџери са класичним знацима синдрома сломљеног срца због једностраног раскида и неузвраћене љубави, али и мајке које су изгубиле децу и нису виделе даљи смисао живота – истакао је др Вишеслав Хаџи-Тановић.
И док лекари истичу да се синдром сломљеног срца успешно лечи уколико се особа на време врати лекару и постави права дијагноза, психолози ће додати да се сломљено срце најбоље лечи – новом љубављу.
