• Novosti online

    Кад примирје значи још жешће ратовање

    На папиру је најављено примирје, али се на терену сукоби одвијају несметаном жестином и прете да ескалирају у још теже окршаје.

    Након што су у понедељак у Сирији гађане болнице и школе, за шта су Лекари без граница, западне земље и Турска оптужили Русију и Башара ел Асада, западне престонице су позвале Москву да престане са ударима док је Анкара најавила нове, још јаче нападе на Курде и копнену интервенцију преко границе.

    Хуманитарна организација Лекари без граница обелоданила је да је њена болница у Идлибу гађана четири пута у два одвојена напада и да су за смрт седморо људи одговорни или руска армија или званична сиријска војска будући да обе армије редовно изводе нападе у том делу земље. Москви се ставља на терет и да је бомбардовала школе у истом делу земље под контролом побуњеника када је настрадало неколико десетина цивила.

    Кремљ је јуче демантовао ове наводе, али је нервоза свих страних актера у сиријском сукобу евидентна. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је, како је пренео, Ројтерс, нагласио да нико није приложио ниједан доказ за тешке тврдње о убиству недужних грађана.

    Из Уједињених нација је саопштено да је у нападима на најмање пет медицинских установа и две школе убијено скоро 50 цивила, међу којима има и деце. Генерални секретар Бан Ки Мун изразио је забринутост због таквих извештаја јер напади представљају очигледно кршење међународног права.

    Париз је нападе „режима и његових подржавалаца” на школе и болнице назвао „ратним злочином”. Најгласнија у осуди је Анкара, у последње време изузетно нервозна због напредовања Асадове војске, потпомогнуте руским ваздушним ударима на побуњенике и Исламску државу (ИД), а посебно због јуришања курдских снага које су се испоставиле као најбољи борци против ИД. Оцењујући ударе као „очигледни ратни злочин”, Турска је саопштила да ће неизоставно доћи до „последица” ако Русија не престане са нападима. Турски премијер Ахмет Давутоглу осудио је руске снаге за „варварско” бомбардовање Сирије: „Ти злочиначки, сурови и варварски авиони извели су близу 8.000 акција од 30. септембра не правећи разлику да ли погађају војнике или цивиле, децу и старце”.

    Председник Европског савета Доналд Туск изјавио је да су руски ваздушни удари у Сирији задали ударац нади да би ускоро могао да наступи прекид ватре као што је прошле седмице договорено у Минхену. „Руско бомбардовање не даје много наде. Режим председника Сирије Башара Асада је ојачан, умерена сиријска опозиција ослабљена, а Европа поплављена новим таласом избеглица”, казао је Туск.

    Бивши британски министар Ендру Мичел изјавио је да је Москва гранатирала 30 сиријских болница, од којих је само једна била у подручју којим влада ИД. Он је позвао међународну заједницу а посебно УН да реагују и зауставе руске ударе у Сирији, преноси „Гардијан”.

    Дан раније огласила се и Бела кућа позивајући Русе да престану са бомбардовањем и осуђујући нападе на цивиле. Вашингтон наглашава да сумња у руску „вољу или способност да заустави бруталност Асадовог режима”. Барак Обама је у телефонском разговору позвао Владимира Путина да престане да напада побуњенике против Асада, који су под заштитом САД, Турске, Саудијске Арабије и других заливских монархија.

    Асад има подршку руских ваздушних снага, Ирана и либанског Хезболаха у борби против побуњеника укључујући ИД. Амерички бомбардери и специјалне снаге помажу сунитским устаницима за које је Бела кућа казала да су умерени, као и Курдима који су, према турском доживљају ствари, претерано ојачали и то на појасу уз Турску па Анкара стрепи од повезивања Курда са обе стране границе. Иако тврди да у Сирији треба водити рат против ИД, кабинет Реџепа Тајипа Ердогана је наредио да се са турске територије гађају не исламисти већ Курди и они би, претпоставља се, били мета турске копнене интервенције. Анкара је о интервенцији разговарала и са Саудијском Арабијом која је подржала такву могућност будући да је после руског уласка у рат Асад, саудијски непријатељ, ојачан, а ослабљени су побуњеници, у које је Ријад полагао наде за свргавање алавитског режима и успостављање сунитске владе.

    Да би конфликт у Сирији могао да прерасте у директну војну конфронтацију регионалних сила сматра и Организација за колективну безбедност и сарадњу чине шест постсовјетских земаља – Русија, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан – а која кривца види у Турској: „Турско гранатирање сиријске територије, изјаве Анкаре и Ријада о плановима за копнене операције у Сирији прете да ставе сиријску кризу на квалитативно нов и веома опасан ниво и доведу до директне војне конфронтације између регионалних земаља”.

    О прошлонедељном прекиду ватре говорило се као о мери која ће зауставити патње цивила, али последње вести из тог региона указују да су ненаоружани грађани и даље између две (или три, четири) ватре. Бомбардовање болнице Лекара без граница дошло је само неколико месеци након што је клиника исте организација гађана у Кундузу у Авганистану. Америчка војска извела је напад у којем је погинуло 22 људи, од чега троје деце. Западне владе су се уздржале од оцене, али је зато сама хуманитарна организација казала да је удар на медицинске раднике и пацијенте – ратни злочин и кршење Женевске конвенције која забрањује убијање цивила током ратних сукоба. Вашингтон је одбио позив ове организације да независно међународно испита случај.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com