Европска политика Александра Вучића је добра, али ми бисмо је боље и доследније спровели. Тврдим да би до јуна било отворено бар 12 преговарачких поглавља с Европском унијом ако би Демократска странка победила на предстојећим изборима. Овај коментар, чији се аутор потписао као „Мргуд”, на једном од домаћих портала јесте признање проевропске опозиције да се залаже за исту политику коју већ четири године воде премијер Александар Вучић и министар иностраних послова Ивица Дачић.
Изборна кампања на друштвеним мрежама готово да никад није престајала, али је активност политичара на „Твитеру” и „Фејсбуку” појачана после најаве одржавања пролећних избора. Владајуће партије СНС и СПС на својим твитер налозима вешто користе популарност својих лидера Вучића и Дачића да би промовисале своју политику.
Премијер Александар Вучић прилично је активан на друштвеним мрежама и на његовом твитер налогу може се прочитати с којим се државницима срео, како разговара са својим колегама из света, док Ивица Дачић није толико активан и објављује далеко мањи број фотографија.
Оно што парламентарна опозиција твитује на друштвеним мрежама уочи још нерасписаних избора пре се чини као израз њене немоћи, него снаге. Функционери проевропског блока готово се искључиво баве Александром Вучићем, његовом личношћу и карактерним особинама, па се стиче утисак да је једини њихов програм „Доле Вучић” и „Уа Вучић”. Ређе представљају своје програме, а сасвим се мало труде да на конкретним примерима покажу у чему се разликују од Српске напредне странке.
Тако делује помало комично да се – у истом дану у којем Вучић преломи да иде на ванредне парламентарне изборе, с идејом да је потребно да грађани одлуче хоће ли даље у реформе и у ЕУ – друштвене мреже усијају од позива младих либерала и демократа који траже исто што и Вучић: да грађани крену у одлучну битку за ЕУ.
Небојша Крстић: Неслане шале с именом аустријског шефа дипломатије Себастијана Курца постале су саставни део твитерашког фолклора. Неки политичари то прихватају, не разумевајући да тиме демонстрирају непристојност, на исти начин на који то чине и они посланици који пишу ружне и непримерене досетке којима омаловажавају или вређају своје колегинице у Скупштини
Проблем парламентарне опозиције није мали: њој је тешко да оспорава циљеве политике Александра Вучића, јер је ту реч о готово истом програму на чијем је европском плану Демократска странка победила на изборима 2008. године. Њихова је невоља што је рад на остварењу циљева преузео лидер напредњака, а некад се чини да опозиција још није схватила зашто је и како изгубила изборе 2012. и 2014. године. А како се опозиција сналази у виртуелном свету?
Бивши саветник председника Републике Небојша Крстић, ког некадашњи истомишљеници оптужују да је прешао у Вучићев табор, тврди да опозиција „Твитер” користи само у реактивне сврхе и на прилично непримерен начин.
„Не разговара о својим активностима, не показује никакву политичку или било какву другу иницијативу. Представници странака углавном критикују, али много чешће, у духу твитерашког језика речено – хејтују, најчешће Вучића”, наглашава Крстић.
Када већ не могу да критикују политику за коју се и сами залажу, функционери ДС-а, СДС-а и ЛДП-а покушавају да објасне да су они фини, озбиљни и искрени поборници европске политике, а да су напредњаци и социјалисти примитивци и да садашњу политику воде из рачуна. У тој лицемерној критици отишли су далеко, вређајући не само Вучића, већ и европске званичнике који долазе у Београд. Протекле недеље на мети неких функционера ДС-а, поред лидера напредњака, био је и шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц, и то управо у тренутку кад су и медији у Аустрији приметили позитиван коментар аустријског министра дипломатије о Србији, писан на ћирилици, и моментални одговор и захвалност нашег премијера.
„Примећујем да многи покушавају да буду вицкасти, али ретко ко успева да буде духовит. Неки чак успевају да буду врло неукусни. Неслане шале с именом аустријског шефа дипломатије Себастијана Курца постале су саставни део твитерашког фолклора. Неки политичари то прихватају, не разумевајући да тиме демонстрирају непристојност на исти начин на који то чине и они посланици који пишу ружне и непримерене досетке којима омаловажавају или вређају своје колегинице у Скупштини”, наглашава Крстић.
Најбољи доказ колико некада покушај да се буде духовит доживи фијаско јесу коментари интернационалног секретара Демократске странке Владимира Тодорића. Он је на свом твитер налогу 8. фебруара посету аустријског шефа дипломатије прокоментарисао речима: „Младом Курцу је стало до стабилности у Србији”. То му није било довољно, па је дан касније на енглеском језику написао: „Hey, guys, go get a room” (Хеј, момци, изнајмите собу), што су неки протумачили као алузију на тобожње хомосексуалне везе двојице државника.
Небојша Крстић примећује да многи политичари још не разумеју да је „Твитер” медиј који је равноправан оним традиционалним и да је писање твита по тежини равно мини-конференцији за новинаре.
„Не схватају, такође, да је свака неотесана порука коју пошаљу путем друштвених мрежа мач чија друга оштрица управо реже њихову шансу да остваре изборни успех. И сада, као да имамо контрадикторност: друштвене мреже, „Твитер” нарочито, имаће већи утицај на изборни резултат него икад раније, а свест политичара о деструктивној снази лоших и непримерених порука као да никад није била мања”, констатује Крстић.
Високи функционер ДС-а Драган Шутановац, због приличног увредљивог твита на рачун председнице Скупштине Србије Маје Гојковић, успео је да испразни скупштинску салу. Петог фебруара, кад су посланици расправљали о разлозима за смену Братислава Гашића, он је записао: „Вучић о пристојности, Маја о поштењу, Марјан о култури.” Посланици владајућих странака одмах су напустили салу, да би се вратили тек кад је било време да изгласају Гашићеву смену. Занимљиво је да су његов твит подржале и неке колеге посланици из његове странке, а Шутановац је подршку добио и из редова екстремне деснице, и то лично од лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, од кога се такве опаске и очекују. Шешељ је 6. фебруара, у Шутановчевом духу, на свом твитер налогу написао: „У данашње време најпопуларнија српска народна пословица гласи: ’Ко о чему, Маја Гојковић о поштењу’.” И Шешељ је имао непримерених коментара о Себастијану Курцу, поткачивши успут, како сам каже, и проамеричку министарку Зорану Михајловић. Приметно је да му је посебна мета председник Србије Томислав Николић, али не штеди ни конкурентску десничарску опозицију.
Председник Николић Шешељу није одговорио на „Твитеру”, али је закључио да ће „избори показати да ће многе политичке партије после 20 година нестати с политичке сцене”. Занимљиво је да Николић жели да сачува српско писмо, па твитује искључиво на ћирилици.
На Шешељеве нападе на проруску опозицију за сада је реаговао једино функционер Демократске странке Србије Драган Маршићанин, који је 10. фебруара твитовао: „Намножиле се десне ’опозиционе’ странке које критикују само опозицију, а власт у уста не узимају. Програм: ’Не гризи руку која те храни’.”
