Иза сваке успешне жене стоји неки мушкарац који једва чека да заузме њено место. Ову формулу осетила је на својој кожи Дилма Русеф, председница Бразила, када јој је њен потпредседник Мишел Темер, окренуо леђа, усред корупционашке кризе са јавним предузећем „Петробрас”, у коју је годинама била уплетена читава политичка елита ове земље.
Шест година, откад је Русеф отпочела први мандат, Мишел Темер је као потпредседник и члан коалиционе партије Покрет за демократију Бразила (ПМДБ) играо „декоративну” улогу у влади , а онда је куцнуо час да добије главну ролу. Његова партија пребацила се у опозицију крајем прошлог месеца, чим је покренута иницијатива за опозив председнице, а само дан пошто је парламентарна комисија, после бурне свађе, изгласала предлог да се пред конгресом расправља о смени Дилме Русеф, Мишел Темер се уживео у улогу председника.
На свој паметни телефон снимио је говор Бразилцима о националном јединству. Била је то само вежба пред очекивану смену Дилме Русеф, која би могла да се догоди овог викенда ако две трећине од 513 чланова доњег дома парламента подржи њен опозив. Али уместо да снимак пошаље само на адресе неколиких најближих саучесника, Темер га је „грешком” разаслао на све стране – и противничке и савезничке. Уследила је реакција председнице и њених поборника. Темер је назван издајицом и капетаном пучистичке завере. Аналитичари чак сматрају да је овај седамдесетпетогодишњак намерно притиснуо погрешно дугме на свом паметном телефону како би додатно унервозио председницу, од које се тражи да сама поднесе оставку, како се Бразил не би уврстио у пучистичке државе. Зато што многи мисле да би опозив Дилме Русеф био нелегалан, пошто она није лично и директно учествовала у примању мита и нелегалном богаћењу, већ је само оптужена да је „намерно или случајно” пред изборе пре две године манипулисала рачунима како би прикрила фискални дефицит. То су радили и сви досадашњи председници пред свој реизбор, али нико од њих није био кажњен.
Шест година је Мишел Темер играо декоративну улогу у влади, а онда је куцнуо час да добије главну ролу
Да се потпредседник завери против председнице у намери да нацију изведе из кризе на прави пут, то и не би било толико апсурдно, кад би Мишел Темер имао чист и беспрекоран досије. Али како наглашавају бразилски медији, он за собом вуче корупционашке репове још од 2009. када афера са државном нафтном компанијом „Петробрас” још није ни почела да се загрева. Неке оптужбе су одбачене с временом, друге се тек сада отварају. Његов ривал у странци ПМДБ тражи да се и против Темера отпочне процес опозива, како због корупције, тако и због тога што је заједно са Радничком партијом Дилме Русеф лажно приказивао фискални дефицит. Дотични истеривач правде против Мишела Темера је трећи у наследном реду – уколико опозову Дилму Русеф. Више од половине од 65 чланова парламентарне комисије која је у прошли понедељак гласала за опозив Дилме Русеф такође је под истрагом због корупције.
Наследник Русефове не може да буде ни бивши председник Инасио Лула да Силва, јер су и њега приводиле судске власти како би га испитивале око оптужби за примање мита. Лулу, који је после другог мандата имао подршку Бразилаца од 80 одсто, Дилма Русеф је недавно именовала за министра у свом кабинету како би стекао имунитет и ослободио се судских истрага, бар привремено.
Овог викенда биће бурно у Бразилији – кад се испред парламента скупе присталице Радничке партије и њихови непријатељи. Велики одреди полиције већ су најавили да ће раздвајати ова два међусобно супротстављена скупа.
Латинска Америка, међутим, догађања у Бразилу пореди са бескрајним америчким ТВ серијама о политичким марифетлуцима. Многи верују да је одлазак Дилме Русеф и левичарске Радничке партије изрежиран у Вашингтону или у финансијским центрима у Њујорку. Мултинационалкама би одговарало да на велика врата уђу у седму најјачу економију на свету. Радничка партија, која упркос рецесији наставља са социјалним програмима и за дванаест година на власти успела је да извуче изнад линије сиромаштва десетине милиона Бразилаца, није рада да укида бригу за најугроженије.
Мишела Темера Запад види као кооперативнијег у том погледу. Можда није узалуд увежбавао председнички говор, иако би, како пише „Фоља да Сао Пауло”, само два одсто Бразилаца гласало за њега – кад би сутра били расписани председнички избори.
