Вероватно због цвета који је погнут попут старе бабе: Висибабе су од давнина познате као весници пролећа јер их људи доживљавају као први цвет који се појављује после зиме, често и током зиме, док се снег још није отопио. Висибаба припада породици суноврата, постоји више од 20 врста, које се разликују по величини, облику и изгледу, шари на цвету и периоду цветања.

Стручни назив висибабе, Galanthus, потиче од грчких речи gala и anthos што значи млеко и цвет – млечно цвеће. Народни назив је вероватно добила због цвета који је погнут попут старе бабе.

Висибаба обично расте самоникло на сталним местима у листопадним, мешаним или зимзеленим шумама, на ливадама, крај река, уз потоке и врбаке. Може да се нађе на подручју средње Европе, од Пиринеја до Карпата, преко Кавказа, све до Мале Азије. У Алпима може да се нађе и на надморској висини од 2.200 метара.

Висока је од 10 до 30 центиметара. Листови су дугуљасти, зелени. Из њене луковице се издиже цветна дршка на чијем врху је само један висећи цвет беле боје звонастог облика. Цвет се састоји од шест латица распоређених у два круга (спољне латице су дугуљасте, а унутрашње су краће), а његов мирис је слаб, благ.