Власотинце, симпатична варош у Јужном Поморављу, остаје без становника. За двадесет пет година, према званичној статистици, број житеља Општине Власотинце се смањио са 34 800, колико их је било 1981. године, на 28 300 у 2016. години. За четврт века, шест и по хиљада људи мање, што представља пад за око 17%.
О демографији Власотинца и околине, распитали смо се код Зорана Тодоровића, председника Општине.
Председник нас прима у свом кабинету и разложно одговара на наша питања, како и приличи професору физике с вишедеценијским радним искуством.
Каква је демографија Општине Власотинце?
„Број становника Општине се смањује за око један проценат годишње, а по последњем попису је износио око 29 650. У равничарским селима Општине није присутно исељавање становника у већој мери, тако да је у овим срединама стање боље.
Рецимо, у селу Стајковце, које има око две хиљаде становника, годишње се роди око тридесеторо деце. Прошле године, број новорођенчади је порастао у односу на претходну 2016. годину и износио је преко 200. Стопа наталитета у Општини је око 7,5 промила, што је приближно стопи наталитета у читавој држави.“
Шта је држава учинила ради повећања наталитета у Власотинцу?
„Држава помаже рађање деце. Леп је пример пројекат ,За бољу будућност` у оквиру кога је младим брачним паровима на селу у околини Власотинце
додељено око 11 милиона динара бесповратне помоћи.“
На који начин локална самоуправа делује у циљу поправљања демографске слике Општине?
„Општина помаже мајке које раде новцем у износу од 15 хиљада динара, а незапослене мајке у износу од 30 хиљада динара једнократно.
Наведени износи су већи од оних које својим грађанкама обезбеђује много већа и богатија локална самоуправа Града Лесковца.“
„За децу из социјално угрожених породица, обезбеђена је бесплатна исхрана у вртићу и у школи. За ове намене се из локалног буџета троши око два милиона динара годишње.“
„Поред изнетог, сматрамо да наши напори усмерени к повећању запослености Власотинчана и Власотинчанки у многоме подстичу рађање деце.“
„Општина помаже и у појединачним случајевима. Тако је једној породици додељена помоћ да се врати у оближње село Добровиш.
Породица има четворо деце, па се тиме стварају услови и да почне да ради школа у Добровишу.“
Да ли држава и локална самоуправа подржавају медицинске третмане неплодности?
„Општина Власотинце покрива трошкове четвртог покушаја вантелесне оплодње, а претходне покушаје финансира држава.“
У Општини Власотинце постоје две средње школе: Техничка школа Власотинце и Гимназија „Стеван Јаковљевић“.
О демографији овог краја обавили смо одвојене разговоре с директорима обеју школа, али смо поставили потпуно иста питања.
Колико ученика похађа школу и да ли су сви из Општине Власотинце? Како се кретао број уписаних учениак претходних година?
Миливоје Ђорђевић, директор Техничке школе, професор с близу четрдесет година радног искуства, има добре вести. „Техничка школа Власотинце има укупно 525 ученика у 22 одељења.
Занимања за која школујемо ђаке су груписана у пет области.
Имамо четворогодишње занимање ,архитектонски техничар`, а очекујемо упис одељења ,оператер основних грађевинских радова` у дуалном образовању.
Школујемо за четворогодишње занимање ,машински техничар моторних возила` и за два трогодишња занимања: ,индустријски механичар` или ,бравар-заваривач` и ,механичар моторних возила`, све у систему дуалног образовања.
Имамо и занимање ,модни кројач` као дуално, четворогодишње занимање ,мехатроничар` и занимање ,економски техничар`.“
„Раније смо, у први разред, уписивали по шест одељења, а од текуће школске године седам одељења.“
„Број ученика из године у годину расте јер се повећава заинтересованост за упис у нашу школу, нарочито за занатска занимања. Ученици, у другом разреду, два дана недељно по шест сати проводе на пракси код послодаваца, за шта добијају шест хиљада динара.“
„Техничка школа Власотинце има око осамдесет радника, од чега је око 60 професора.“
„Приметно је да имамо ученике и ван Општине Власотинце, а највише са територије Града Лесковца, конкретно из Грделице и околине. Из Грделице смо организовали и превоз за своје ученике.“
У Гимназији слика, пак, није ни мало ружичаста.
Директор Живан Шушулић нам кратко описује стање у школи.
„Гимназија ,Стеван Јаковљевић` у Власотинцу има 365 ученика у петнаест одељења природно-математичког и друштвено-језичког смера.
До текуће школске године, уписивали смо по четири одељења првака, а сада смо уписали три одељења и тако ће бити на и на даље.“
Како се кретање броја ученика одражава на рад школе?
Миливоје Ђорђевић, директор Техничке школе, има чиме да се похвали.
„Техничка школа Власотинце је проглашена школом за пример у Србији која спроводи дуално образовање.
Од 2016. године, ученици похађају дуалну наставу. Ученици похађају стручну праксу у шест компанија и за то добијају уједначене новчане награде.
Свршени ученици се, по правилу, брзо запошљавају у новоотвореним страним компанијама.“
„Много нам значи стална сарадња са школом ,Хуго Екнер` из Фридрисхафена у Немачкој.“
У Гимназији је стање другачије. „Наша школа има 54 радника, од којих је двадесеторо наставника који немају пуну норму.“, жали се директор Живан Шушулић.
Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?
На ово питање, наши саговорници одговарају у истом тону.
„Годишње нам се јави двадесетак људи старости између тридесет и педесет година тражећи преквалификацију.“, каже директор Техничке школе Миливоје Ђорђевић и додаје: „Међутим, није приметно осипање ученика због пресељења у друге градове или у иностранство.“.
„Треба знати да нам се спрема озбиљан проблем. Ове школске године, у Општини Власотинце има око 325 осмака.“ (Довољно за девет одељења средњошколаца, уколико сви упишу средњу школу, и то у Власотинцу – примедба уредника.)
„Наредне три године, значи 2019., 2020. и 2021. године, биће годишње око триста свршених основношколаца. После тога, очекује нас озбиљан пад броја деце која долазе до средњешколског узраста. Из наведеног разлога, чак размишљамо и о формирању дома ученика.“
Директор Гимназије Живан Шушулић истиче: „Спорадично се дешава да се ђаци испишу и одселе се у иностранство, чега, до пре неколико година, није било. Основни проблем је што је свака наредна генерација основношколаца малобројнија од претходне.“.
На свршетку разговора, ненадано дођосмо до податка који одлично приказује демографско стање Општине Власотинце.
Живан Шушулић, директор Гимназије „Стеван Јаковљевић“ из Власотинца, јасно и гласно каже: „Био сам, својевремено, председник Општине, а руководио сам и спровођењем пописа 2001. године.
Негативне демографске појаве у Власотинцу и околини су се могле уочити деценијама уназад. Међутим, до пре петнаестак година, била је изражена појава досељавања становника из пасивних крајева источно од Власотинца, нарочито с подручја Црне Траве и Бабушнице.
Данас досељавања више нема из врло простог разлога – нема више кога да се досели. Општина Црна Трава је остала готово пуста, а и Општина Бабушница је остала без највећег дела виталног становништва.“.
Да ли ће Власотинце, за двадесет година, више личити на Црну Траву или на Бабушницу? Одговор на ово питање, можда, и није толико важан. Много је важнији одговор на питање из наслова текста: „Како поправити демографију Власотинца?“.
Драгана Костић
Фото: Љ. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
