Уколико другостепени суд потврди пресуду Вишег суда у Новом Саду, држава Србија ће власнику некадашње детективске агенције „Гвозден” Угљеши Гргуру, због неоснованог притварања, исплатити рекордних 145 милиона динара. Гргур је ухапшен 2008. године са некадашњим градоначелником Зрењанина Гораном Кнежевићем, у притвору је провео готово годину дана, а 2013. је ослобођен одговорности. Приликом подношења тужбе Гргур је навео да је детективска агенција чији је био власник после његовог хапшења престала да постоји, „претрпео је огромну материјалну, али и духовну штету”.
Сличне „животне сегменте” приликом одређивања висине нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе цени и Комисија Министарства правде којој је подносилац захтева дужан да се обрати пре него што поднесе тужбу надлежном суду. Комисија има рок од три месеца да одговори на захтев подносиоца. У случају да се не сложе са предложеном сумом, чланови комисије одређују износ и свој предлог достављају подносиоцу захтева. Међутим, он није у обавези да прихвати предлог комисије. Пракса показује да се судским пресудама досуђују већи износи.
Из буџета Министарства правде, за прва три месеца ове године (од 1. јануара до 31. марта) на име нематеријалне штете због неоснованог притварања исплаћено је 2.386.000 динара. Од укупно 244 захтева колико је поднето у наведеном периоду, Комисија Министарства правде одлучивала је о 50.
– Колико ће конкретно бити исплаћено зависи од случаја до случаја. У обзир се, приликом одређивања износа, узимају бројни фактори. На пример, године учиниоца, број дана које је провео у притвору, његов друштвени и породични статус, има ли деце, како се притварање одразило на његов живот. Већи износи се додељују ако је, рецимо, особа која је неосновано притворена изгубила посао… Став Врховног касационог суда је да се штета не може мерити „на дане”, него да се обрачунава „у глобалу”. Наиме, када би се накнада обрачунавала „на дане”, с правом би могло да се постави питање како неко може да процени колико кошта дан у притвору. Увек постоји тај такозвани домет правде – наводе за „Политику” у Министарству правде.
Често се, кажу у министарству, дешава да судови дају нереалне накнаде, односно да се судије понашају ноншалантно у вези са тим.
Својевремено је, 2003. године у опсежној полицијској акцији „Сабља”, организованој после убиства премијера Зорана Ђинђића, ухапшено више од 11.000 људи, а према писању медија, само је током 2004. године држава за 120 грађана, који су неосновано притворени, платила 39 милиона динара.
(Фото Танјуг)
Сретен Јоцић, познатији као Јоца Амстердам, поднео је Комисији Министарства правде захтев да му се због неоснованог боравка у притвору у случају „Пуканић” исплати 60 милиона динара, писала је пре неколико месеци „Политика”. Одлука по овом захтеву још није донета.
Драшковићу – 19 милиона динара
Одштету од државе наплатио је и Вук Драшковић, али по другом основу – тужио је Србију због покушаја атентата на Ибарској магистрали 1999. и у Будви 2000. године. Држава му је због тога исплатила 19 милиона динара.
