Fotografija iz privatne arhive Lisbeth Nova
„Ovo je jedan od retkih poslova gde nema jaza zbog plata, same određujemo radno vreme, radimo nezavisno i suštinski vodimo mali biznis. Ipak, ne dobijamo zasluge za to, jer ljudi misle da ukoliko se upustiš u to zapravo na neki način radiš nešto loše“, rekla mi je Olivija Grejs, seks radnica iz Toronta, kada smo telefonom razgovarali o tome kako je biti samostalna pratnja u Kanadi. (Prodavanje seksa je legalno u Kanadi, ali kupovina nije, kao ni reklamiranje prostitucije – situacija koju kritikuju brojni seks radici i akademici.)
Kada većina mejnstrim publike razmišlja o seks radnicama, obično zamišlja bordele, gospodarice i makroe, ali realnost je da one rade samostalno. Koristeći forume za ocenjivanje kao što je CAERF, kao i društvene mreže poput Tvitera i Instagrama, nezavisni eskorti mogu da oglašavaju svoje usluge i prave rasporede bez obaveze da se pridruže nekoj organizaciji ili da imaju šefa. One su same svoji menadžeri i postavljaju vlastita pravila, što znači da moraju i da same biraju klijente.
Bilo da je razlog strah od gubitka novca ili strah od fizičke opasnosti, način na koji seks radnice odlučuju i procenjuju klijente da bi videle da li su zaista legitimni je veoma važan. Razgovarali smo sa nekoliko nezavisnih radnica sa različitim životnim pričama da otkrijemo kako su sigurne da su ljudi sa kojima će da provode vreme – stvarni.
Neka imena su izmenjena da bi se zaštitio identitet intervjuisanih.
Lizbet Nova, 33, Toronto
VICE: Koliko dugo si u ovom polju?
Lizbet Nova: Skoro dve godine. Samostalno.
Da li je to za tebe prednost ili mana, u odnosu na rad u agenciji?
Postoji i dobra i loša strana. Lično sam vrlo zadovoljna što sam počela nezavisno. Takođe sam i starija od većine drugih, imam nešto ulične pameti. Vrlo sam izbirljiva u tome sa kim se viđam. Volim da malo proćaskam pre nego što se vidim sa nekim.
Šta za tebe znači biti „izbirljiva“?
Pre svega, moraju da mi napišu pristojan mejl. Ne prihvatam dopisivanja u stilu naručivanja pice za kućnu dostavu. Kada tek počinjete, likovi na netu znaju ko je nov, a ko nije, a perverznjaci baš pokušavaju da to zloupotrebe. Kada si nova, misle da mogu da izvuku mnogo više od tebe, pa baš moraš da se postaviš kao neko ko ne trpi sranja. Kada ti ime postane poznato, prestanu da stižu ovakvi mejlovi. Više volim klijente koji zapravo imaju mozak.
Šta podrazumevaš pod mejlovima „u stilu naručivanja pice za kućnu dostavu“?
Jednostavno ne prihvatam mejlove tipa „Hej, nađemo se u 5. Hoću anal dva sata, povedi drugaricu“. Ono, ne. Moraš da mi kažeš tačno ko si i da mi prodaš sebe.
Kako određuješ da li je nešto zaista vredno tvog vremena, pored toga što je u pitanju koherentan mejl?
Obično mi treba neka referenca, što znači da moraju da mi proslede nekog iz zajednice sa kim su se već videli i mogu da ih podrže. Ako su novi – a volim nove klijente – onda moraju da mi pošalju ličnu kartu ili LinkedIn, ili nešto što može da dokaže ko su i koji im je radni status. Najčešće se najpre nađem sa njima na javnom mestu.
Da li se ikada desi da neko pokuša da te pokrade ili da uradi nešto sumnjivo?
Dešava se, ali meni ne tako često. Pravilo je da, ukoliko bude previše cimanja preko mejla, znaš da nešto muljaju. Ako su ozbiljni – imaju spreman keš u koverti – onda je obično sve u redu. Ako žele da pričaju o svojim fantazijama i sličnim stvarima preko mejla, odjebem ih. Trebalo bi da budem plaćena da diskutujem o tome. Mnogi takvi ljudi samo drkaju za svojim laptopovima dok ti šalju te mejlove, ali nikada ne idu do kraja. Za ljude koji su ozbiljni, to je sve posao.
__________________________________________________________________
Pogledajte i naš dokumentarac o mobilnim industrijama ljubavi:
__________________________________________________________________
Olivija Grejs, 29, Toronto
VICE: Da li si ikada imala susret sa policijom?
Olivija Grejs: U Kanadi je zakon drugačiji. Ako radiš sa nekim ili u firmi, mogu da te optuže za međusobno podvođenje, ali kad radiš samostalno je generalno okej. Zato beskrajno vodim računa.
Koliko se osećaš bezbedno kao nezavisna radnica naspram radu u agenciji?
Lično smatram da će samostalci da prevladaju. Podigla sam cene za vreme recesije, i zbog toga privukla više klijenata. Želela sam da imam određeni kalibar džentlmena, pa su i došli kada sam podigla cenu na 300 dolara na sat. To je prosečna cena ovde u Torontu, jer je grad skup za život, a mnogo njih koji pružaju ovakve usluge koriste taj novac za stvari poput posebnog prostora gde mogu da rade – negde van sopstvene kuće. Nije tako neorganizovano kao što ljudi misle.
Džejnel, 25, Montreal
VICE: Kao transrodna žena, da li osećaš da moraš da imaš više preventivnih mera nego većina seks radnica?
Džejnel: Osećam da kao transrodna žena u pred-operativnoj fazi zaista moram da pazim više. Izgledom prolazim (kao biološka žena), ali ne i kada dođe do seksa, pa moraš da u potpunosti razjasniš to sa ljudima.
Koje su neke od stvari koje radiš da bi se pripremila za klijenta?
Za početak, postavljam oglas na forumima samo kada baš moram. Imam dobar krug klijenata koje mogu redovno da viđam, a većina mojih interakcija se odvija uživo. Prijatelji znaju gde sam uvek kada radim, i nikada se ne viđam sa ljudima sa kojima nemam izgrađen odnos. Moram da budem sigurna da su u potpunosti okej sa progresivnim idejama i da ne pokušavaju da izvedu nešto. Do sada je uglavnom je sve bilo super.
Uglavnom?
Naravno, kada neki shvate da još uvek nisam imala operaciju prilagođavanja pola smore se, zgroze se ili šta god. I ranije sam čula uvredljive primedbe, ali se uvek pobrinem da ih sprečim pre nego što dođe do toga. Takođe se viđam samo sa ljudima koji mogu da me priušte – jednostavno nema smisla i nije pametno pucati na sitne igrače.
Da li si ikada bila u opasnosti?
Nisam, ali moje prijateljice jesu, i to me plaši. Sve prošlogodišnje smrti su zabrinjavajuće, jer podsećaju da još uvek nismo izašli iz mračne šume. Još uvek postoji toliko mnogo mržnje i može biti vrlo teško izbeći je. Maltene kao da imaš još jedan posao preko svega ovoga.
Zašto ne radiš za agenciju?
Ne dopada mi se koliko novca uzimaju, i ne volim da budem vezana za entitete. Ne viđamo mnogo padova u pogledu seks radnika – uglavnom samo klijenata – ali ne dopada mi se ideja da neko upravlja mnome. Zaista volim svoju slobodu.
Pročitajte i: Od najmlađih do najiskusnijih: noć sa beogradskim striptizetama
Džordan, 19, Vankuver
VICE: Ti si najmlađa osoba sa kojom sam razgovarao dosad. Koliko iskustva imaš u ovom poslu?
Džordan: Ne mnogo, najviše šest meseci. Zaboravila sam da li je bio jul ili avgust kada sam počela.
Čuo sam da mlađe radnice imaju probleme sa uznemiravanjem i trolovima. Da li ih i ti imaš?
O da, mnogo uznemiravajućih mejlova i onlajn poruka. Još uvek mi nije baš najprijatnije da se izlažem na ovaj način, ali ipak radim pod radarom. Mislim da još uvek nisam dobila ono najgore.
Šta si dosad dobila?
Mnogo ljudi me pita da li mogu da me tretiraju kao roba – uglavnom beli muškarci. Ne mogu da provalim da li misle da, pošto sam crna, mogu ideju da tretiraju kao kinki i da je to okej, ili su jednostavno jebene kretenčine.
Kako proveravaš ljude?
Uvek im tražim da mi šalju svoje fotografije, a zatim ih pošaljem prijateljima kojima beskrajno verujem. Tražim klijentima da mi pošalju linkove svojih profila na društvenim mrežama. Ukoliko nisu vidno aktivni ili se učine lažnim, prekinem kontakt. Takođe prihavatam isključivo elektronske transfere novca pre samog susreta.
Jedna od radnica sa kojima sam razgovarao kaže da je san imati poseban prostor za rad, daleko bolje nego kad moraš da sve radiš kod kuće ili u hotelu. Pošto si nova u svemu ovome, kako taj aspekt utiče na tebe?
Teško je. Tek sam našla svoj stan, pa imam malo više privatnosti, ali i dalje mi nije najutešnije što znam da ljudi dolaze u moj dom kada sam sama. Trenutno idem u školu i moram da balansiram ovaj život gde me ljudi znaju kao jednu osobu sa ovim drugim, gde radim kao skroz druga osoba. Teško je držati ta dva razdvijenim.
Razgovori su skraćeni zbog dužine i jasnoće.
Pratite Džejka na Twitteru.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
