Ужаснута трагедијом која се пре неколико дана догодила у Београду – убиством Милоша Милеуснића из Чачка (24), које је Недељко Ћуровић из Пожаревца (28) првобитно признао да је починио, а затим негирао пред тужиоцем – сматрам веома важним поводом да јавно говоримо о негативном утицају друштвених мрежа, чије жртве све више постајемо, плаћајући најстрашнију цену, губитком живота.
Несумњиво је да млади драстично више времена проводе на интернету док се истовремено осећају усамљено, као и да негативни садржаји са друштвених мрежа лоше утичу на сваку особу. Свакако да то не може бити узрок, али јесте окидач за нервно растројство које је од Недељка Ђуровића направило убицу. Нажалост, истраживања показују да је у питању зависност и да друштвене мреже активирају исте делове мозга као дрога.
Заправо, кључно питање гласи: Због чега се млади људи све мање друже, а све више проводе времена на друштвеним мрежама? Где се и зашто изгубио смисао живота? Зашто млади приликом дружења на журкама и у кафићима седе заједно, али не разговарају, већ прате објаве на друштвеним мрежама?
Целу ову ситуацију додатно отежава и чињеница да је Недељко Ђуровић завршио ФПН са десетком, да је у једној приватној фирми у оквиру јавних набавки, као и да су његов отац и директор приметили промену у његовом понашању, али да то сазнање, нажалост, није било довољно да се Недељку помогне и да се спречи почињено убиство.
Зато је за све нас, кориснике друштвених мрежа, важно да покушамо да нађемо меру у њиховом коришћењу, иако сам свесна да је то лако рећи, а тешко применити у пракси, као и много шта у животу, поготову у ери експанзије и фаворизовања друштвених мрежа. Ипак, неопходно је да сви они који тај баланс не могу постићи потраже помоћ стручних лица. Због тога је важна константна подршка породице, као и целог друштва.
Такође, веома је важно да, уместо на друштвеним мрежама, време проводимо анализирајући сопствена осећања, јер тиме што их сузбијамо и потискујемо не дозвољавамо да се развијају. Посебно је значајно да себи дозволимо да се квалитетно одморимо, да се не повлачимо у себе, да схватимо да је реалност живота наша суштина и да се са њом суочавамо, уместо што неретко спас тражимо у виртуелном свету.
Нажалост, ова питања постају општедруштвени проблем. Самоконтрола у коришћењу друштвених мрежа и како је достићи, агресија која је све више присутна, постају незаобилазна питања због којих је важан рад стручних тимова – психијатара, психолога, педагога, социолога – са младима, родитељима, као и са просветним и спортским установама.
На крају, за мене је кључна подршка породици. Стабилна породица је уточиште за све проблеме, разорена и несигурна је узрок многих проблема. Несумњиво је да породица већ дуже време пролази кроз велику друштвену трансформацију. Зато је веома важно да, као друштво, систематски реагујемо и помогнемо да породица опстане и да се стабилизује.
Извор: Политика
