Посланици у Скупштини Србије ставили су тачку на агонију дугу пет месеци и одлучили – власници оних медија који нису приватизовани могу да буду њихови радници. Тако ће 17 медија за газде добити своје запослене. Од тог броја у четири гласила власник је само по једна особа – у Алексинцу, Тутину, Прешеву и Бујановцу. Међутим, еуфорија код новинара је изостала.
– Мало је фалило да пацијент не дочека жив исход ове операције. Док смо чекали на аутентично тумачење Закона о јавном информисању, изгубили смо половину великих оглашивача. Држава је урадила само оно што се подразумева: доказала да поштује своје законе – казао је заступник акционара Радио-телевизије Врање Зоран Величковић.
На почетку приватизације медија ништа није указивало да ће се, уместо у октобру 2015, она завршити тек фебруара ове године. Тада је министар културе Иван Тасовац чак тврдио да „држава хоће да изађе из медија, али да медији неће да изађу из државе”. Само се мали број редакција одлучио да преузме акције и постане власник свог медија, односно да ризикује опстанак на тржишту без помоћи приватника (аутомеханичара, произвођача пластичне амбалаже итд.) који су покуповали српске медије. Међутим, Агенција за приватизацију имала је другачији план и прво непријатно изненађење стигло је на адресу најхрабријег медија, Радио-телевизији Врање. Уместо да на 35. рођендан постану власници своје телевизије, добили су обавештење да им је припала само трећина акција, док је преосталих 67 одсто отишло је у Акционарски фонд. Тако се и после приватизације ова телевизија већински нашла у власништву државе.
Тадашњи директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара тврдио је да нема ничег спорног. Медији су приватизовани као и сва остала предузећа – у складу са Законом о приватизацији и поручио Врањанцима да, ако баш толико желе, могу да откупе на берзи акције од Акционарског фонда.
Министарство културе стало је на страну новинара и захтевало од Шубаре да доследно спроведе Закон о јавном информисању, док се Шубара изговарао колизијом између медијског и Закона о приватизацији, сваљујући одговорност за збрку на Министарство културе. Министарство привреде било је немоћно све док није укинута агенција, иако је Жељко Сертић покушао да дисциплинује противнике примене Закона о јавном информисању. Прво је сменио Шубару, а затим је морао да чека крај године и укидање Агенције за приватизацију и да затим затражи од Скупштине Србије аутентично тумачење спорне законске одредбе: да ли је за медије важнији закон о информисању или закон о приватизацији? Гласање је показало да је у Бриселу многохваљени Закон о јавном информисању ипак нека врста лекс специјалиса, како су правни експерти и упозоравали.
За све то време запослени у РТВ Врању долазили су у Београд на састанке бар једном недељно, борећи се и за себе и за још петнаестак медија који су чекали да приватизацију бесплатним преносом акција на запослене. О својим проблемима говорили су на конференцијама, званичним и незваничним састанцима, заједно са Удружењем новинара Србије протестовали испред зграде владе. Живот им је загорчало и регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) које је чак обавестило Врањанце да им неће продужити дозволу за емитовање.
Труд се исплатио – прво је крајем 2015. РЕМ повукао одлуку о одузимању дозволе, а и посланици су рекли своје. Случајно или не, у Врању се већ прича да СНС у својим просторијама покреће кабловску телевизију.
Министар за приватизацију Жељко Сертић не скрива да је главни кочничар у решавању овог проблема била управо Агенција за приватизацију.
– Многе ствари често иду спорије него што јавност од нас очекује. Тако је било и у овом случају, иако смо од почетка упозоравали агенцију да ради супротно Закону о јавном информисању. Увели смо чак и надзор над њиховим радом, али када смо исцрпли све правне могућности затражили смо аутентично тумачење закона и цео поступак обавили за седам дана – каже за „Политику” Сертић. Наш саговорник додаје и да ће одмах након празника председник Србије Томислав Николић да потпише решења којим ће званично и бесповратно бити стављена тачка на овај случај.
За министра културе Ивана Тасовца став посланика је потврда наставка медијских реформи у које је кренула влада, али и доказ става којег се његово министарство држало – да неприватизовани медији припадају новинарима.
– Након преузимања портфеља Агенције за приватизацију од Министарства привреде, очекујем успешан завршетак процеса изласка државе из власничке структуре свих медија који за то испуњавају услове – казао је Тасовац за наш лист.
