Julski dani su najduži, pa je logično da je broj sati sunčanog vremena veliki, a snaga sunčevih zraka, zbog ugla padanja na zemlju, velika, pa su zbog toga i logične visoke temperature.
Žetva je posao godine. Zbog količine i kvaliteta roda treba ga završiti u što kraćem roku, pogotovu ove godine kada je nebo uveliko okrenulo leđa poljoprivrednicima, koji su već pretrpeli ogromne štete od vremenskih (ne)prilika.
Žito i druga zrnasta roba se skladište. Vlažno zrno (ispod 14 odsto vlage) treba pre uskladištenja osušiti u sušarama. U drugoj polovini jula završava se žetva strnih žita u ravničarskim, a pri kraju meseca i u brdsko-planinskim krajevima. Odmah posle žetve zemljište se priprema za setvu drugog useva. Ako se gajenje drugog useva ne planira, strnište se plitko uzore. Odmah, dok je kombajn još na njivi. To je bitno radi čuvanja dragocene vlage, razgradnje žetvenih ostataka, nicanja i uništavanja korova. I važno upozorenje ratarima – ne spaljujte slamu i druge ostatke na strništu! To mnogi čine, a to je višestruko štetno. Tamo gdje ima uslova za navodnjavanje ekonomično je sejati postrne useve kraće vegetacije za zrno, silažu i zelenišno đubrenje. Tu se misli na kukuruz grupe zrenja 100, sirak, suncokret, soju, heljdu, stočnu repu…
Širokoredni usevi, u kojima još mogu da se kreću mašine, mogu se po potrebi prihraniti i međuredno kultivirati (kultivatorom, đubrilicom). U slučaju suše, veoma je korisno useve navodnjavati.
Po završetku žetve dobro je uzeti uzorke zemljišta za hemijsku analizu i to je prvi i izuzetno važan posao u okviru priprema za jesenju setvu.
U ovom mesecu treba raditi na uređenju zemljišta održavajući kanale i puteve, ugrađivanjem drenaže, ravnanjem, kalcifikacijom…
U povrtnjaku: Okopava se, plevi, prihranjuje…
Povrće je u julu najčešće žedno i treba ga što više zalivati. Naravno, ako ima uslova za to. Posebnu brigu treba povesti o zaštiti od bolesti i štetnika. Obrađuje se zemljište nakon branja kultura. Okopava se, plevi i prihranjuje povrće, posebno redovno to treba činiti posle zalivanja ili kiše.
Vadi se prvo beli, a zatim i crni luk. Za vađenje pristiže i krompir. Počinje berba krastavaca i paprika. Nastavlja se sadnja kupusa, kelja i karfiola. Seju se cvekla, boranija, mrkva, peršun, salata, praziluk i krastavci kornišoni, te rotkva i pozni kupus.
Kod stoke: Početak tova
U julu, a i ranije, može se pristupiti tovu stoke koja se ne planira za priplod. Dobro je i korisno da se prethodno kastriraju svi mužjaci, jer onda bolje koriste hranu i brže se tove. Posebnu brigu treba voditi o razdvajanju životinja po polovima jer polna zrelost pojedinih životinja veoma često nastupa dosta rano i nije u skladu sa njihovom fizičkom razvijenošću.
Ovo je mesec kada se treba odlučiti koliko ćemo stoke “zimiti”, što znači da se mora planirati odgovarajuća količina stočne hrane i prilagoditi je za zimski period. Pored sena, potrebno je za zimski “jelovnik” osigurati korenasto krtolasto bilje i silažu kao i dovoljne količine prostirke i koncentrata. Od veličine štale, svinjca, ovčarnika, živinarnika i dr. zavisi broj stoke koja će zimovati jer smeštajni kapaciteti su među najbitnijim preduslovima za prezimljavanje stoke.
U voćnjaku i vinogradu: Mesec berbe
Sa drveta u gajbe
Pošto je juli obično najsušniji mesec u godini, potrebno je, radi čuvanja vlage u zemljištu, obratiti posebnu pažnju površinskoj obradi zemljišta (drljanje, frezanje ili prašenje), zatim zastiranju površina ispod krošnje travom, a gdje postoji mogućnost, obavezno primeniti navodnjavanje.
Berba voća u ovom mesecu takođe je važan posao, jer sazrevaju plodovi mnogih sorata višanja, kajsija, bresaka, kupina, krušaka, jabuka pa i neke sorte šljive, a nastavlja se berba malina i ribizli.
U zasadima jagoda treba zakidati stolone (lozice) na bokovima, a kod malina se, posle završetka berbe, do zemlje orezuju i uklanjaju svi izdanci koji su doneli rod iz malinjaka. Gde god ima uslova za navodnjavanje, to se čini uz pedantno ekonomisanje vodom. Počinje letnja sadnja jagoda.
U julu voćari mogu da nastave zelenu rezidbu voćaka radi formiranja željenog oblika krune. Prema potrebi obavlja se zaštita. Letnje voće se bere, a zemljište, prema potrebi, obrađuje kultivatorom. Počinje i kalemljenje okularenjem na spavajući pupoljak jabuke, kruške i kajsije. Odsecanje kalem – grančica za letno kalemljenje na spavajući pupoljak vrši se na sam dan kalemljenja ili dan ranije, a za kalemljenje na ostale načine, odmah po prestanku ili prije kretanja vegetacije. Do upotrebe, kalem-grančice treba čuvati u pesku u podrumu. Voćare podsećamo da se berba plodova namenjenih čuvanju obavlja dva do četiri dana pre pune zrelosti.
U vinogradima lastare treba prikratiti i provući između žica. U redu se obavlja četvrto ili peto prašenje, a između redova peta plitka obrada zemljišta. Ako je suša, zalivati lozu. Kanale i puteve treba stalno održavati.
U vrtu i na okućnici: Sađenje ukrasnog grmlja
U vrtu i na okućnici treba da uživate od lepote mirisa i svežine. Preporučuje se okopavanje leja jer od zalivanja i letnih kiša može da se stvori pokorica, koju treba razbiti da bi se obezbedio pristup vazduha u zemljište. Ovo je mesec koji se smatra kao najpovoljnije vreme za sađenje ukrasnog grmlja.
Ukrasne biljke zasađene u proleće treba malo orezati da bi se uspostavila ravnoteža između podzemnog i nadzemnog dijela.
Piše: Petar Ilić, zamjenik glavnog i odgovornog urednika “Poljoprivrednog kalendara”
