Foto: youtube/printscreen

Kamaraš tvrdi da njegova konsultantska kuća HPK Management, koja je imala ugovor o menadžmentu nad Železarom, nije učinila ništa pogrešno, ali i da nije ni imao odrešene ruke, već su poslovi Železare bili strogo kontrolisani, a sve informacije dostavljane ministru privrede Željku Sertiću.

„Sve optužbe su zlonamerne i u potpunosti izmišljene“, poručio je Kamaraš u pismu medijima povodom optužbi da je pod njegovim voždstvom Železara napravila gubitak od 145 miliona dolara.

Kamaraš navodi da je o raskidu ugovora o menadžmentu (MSA) došlo samo odlukom rukovodstva Železare, a ne Vlade Srbije, koja ga je odobrila i potpisala.

„Zato je sve to nevažeće i ugovor je zaista okončan na dan zaključivanja ugovora sa Hestilom, a ne ovom glupom aktivnošću nekoliko očajnih pojedinaca“, napisao je Kamaraš dodajući da su za manje od 48 sati novi KPMG menadžeri doveli Železaru do zastoja, stvarajući državi velike gubitke i potres na tržištu.

„To može potrajati neko vreme. Oni su morali da se vrate kako bi im pomogli da ponovo pokrenu prodaju i proizvodnju“, rekao je on.

Kamaraš tvrdi da je vlada i tokom trajanja ugovora sa HPK menadžmentom, preko Borisa Miloševića iz KPMG-a i njegovih ljudi, kao i Željka Sertića, imala potpune informacije i kontrolu nad čeličanom.

Ističući koliko je menadžment uspešno radio, Kamaraš je ujedno ocenio da bi, da su prvobitni menadžeri ostali zaduženi za čeličanu, i da su napravili iste rezultate iz prva tri meseca 2015, ta fabrika otišla u stečaj već do avgusta, septembra 2015.

Kamaraš je istakao da je u poslovanju, kako bi se zaštitio od eventualnih napada neke buduće vlade, ugovore s kompanijama s kojima je lično blizak ili bilo ko iz njegovog tima slao na odobrenje Nadzornom odboru na čijem je čelu Bojan Bojković iz Železare. Naveo je da je osmislio taj sistem kao zaštitu u slučaju napada neke buduće vlade, uz opasku da to sada „izgleda mudro“.

Prema njegovim rečima, sve nabavke za kompaniju je morala da odobri revizorska kuća KPMG koju je angažovala vlada i koja je Sertiću slala informacije na mesečnom nivou.

Kamaraš navodi da su finansijske informacije i čak predviđanja slati u KPMG, koji je prosleđivao to Sertiću na mesečnoj osnovi, uključujući i prognoze da će obrtni kapital biti niži od sigurnog kao što je definisano u MSA. HPK nije dobio nijedno pismo upozorenja.

„Mi nismo svesni koje su informacije prenete vladi od strane Ministra privrede. Ministar je trebalo, prema MSA, da nam uputi Pismo upozorenja, na primer u slučaju da obrtni kapital opada ispod pomenutog iznosa, i da nam da 120 dana da ispravimo situaciju. Ukoliko promena ne bude učinjena, oni bi imali pravo da raskinu ugovor o menadžmentu (MSA)“, rekao je Kamaraš.

Kada je izbila „najbrža i najdublja kriza u industriji čelika“, Sertić je zatražio nezavisnu studiju i objavio „višu silu“, što je, navodi Kamaraš, bilo jedino dobro rešenje s obzirom na zainteresovanost He stil (He steel).

„MSA ne sadrži takvu odredbu kojom je takvo preuzimanje moguće. Ovakva aktivnost je sprovedena samo od strane Železare a ne Vlade Srbije, koja je odobrila i potpisala MSA i zato je sve to u potpunosti nevažeće i ugovor je zaista okončan na dan zaključivanja ugovora sa He stilom a ne ovom glupom aktivnošću nekoliko očajnih pojedinaca.

Zapitavši zašto je ugovor raskinut, i šta je bio cilj i to bez plana kako da održe fabriku operativnom, zatim i „ko su ti ljudi i zašto Vlada, a ne samo ministar Sertić, nije bila uključena u raskid, kad je Vlada i potpisala ugovor, te da li će ih neko odgovarati za štetu, izneo je i, kako je kazao, svoja nagađanja.

KATASTROFALAN POČETAK 2015.

Kamaraš podseća da je HPK preuzeo rukovodstvo 20. aprila, ukazujući da u prva tri meseca prošle godine nije imao uticaj na upravljanje, pa su za finansijske rezultate za taj period u potpunosti odgovorni prethodni menadžeri.

„Tržište je bilo dobro tokom prva tri meseca 2015, a rezultati pod rukovodstvom Bojkovića i Miloševića, a pod kontrolom Sertića, su bili potpuna katastrofa. Gubici, uprkos dobrom finansijskom okviru s obzirom da je Vlada Srbije uložila 100 miliona dolara u fabriku u decembru, bili su ogromni. Tržište rude gvožđa je opadalo, ali je Bojković kupovao rudu od dobavljača čije su cene rasle. Menadžment u potpunosti nije bio sposoban da vodi kompleksnu proizvodnju fabrike. Jedna tona tečnog metala iznosila je 470 dolara, a HPK je smanjio na 256“, napisao je Kamaraš i naveo i da je cilj ugovora o menadžmentu bio da održi fabriku operativnom do privatizacije – maksimalno tri godine.

Za 14 meseci, naveo je, HPK je postigao nemoguće i održao Železaru operativnom sve dok je premijer nije prodao „izvanrednom kupcu“.

„A bili smo napadnuti od grupe nekompetentnih koji su morali da nas mole da se vratimo u roku od 48 sati“, rekao je Kamaraš dodajući da njega mogu da mrze, ali da grupu profesionalnih menadžera u čeličani, bilo da su Srbi, Slovaci, Česi, Amerikanci ili Mađari, treba pohvaliti i zahvaliti im se za pomoć koju su pružili Aleksandru Vučiću u njegovim naporima da obezbedi budućnost za Železaru Smederevo.