Један прелепи вучјак постао је познат широм Русије током протекле недеље. Његова прича, тужна и срећна истовремено, пунила је ступце руских медија а вучјак је назван „Камчатски Хачико” по псу који је почетком прошлог века девет година чекао свог мртвог газду на једној јапанској железничкој станици.

Камчатски Хачико, на срећу, свог живог газду није чекао толико времена, иако би се и такав сценарио можда десио да није било добрих људи.

Прелепог вучјака, наиме, његов власник је оставио у главној згради аеродрома „Јелизово” јер није могао да га уведе у авион без неопходне ветеринарске документације, а није имао ни довољно новца за превоз животиње. Оставио је свог четвороножног пријатеља и одлетео. Пас је остао у главној згради аеродрома да га чека иако, касније се испоставило, газда и није имао намеру да дође по њега.

А онда су на сцену ступили добри људи који су ову причу поставили на бројне друштвене мреже. Појавили су се и волонтери склоништа „Острво наде”. И док су они тражили газду, добри људи су хранили и појили камчатског Хачику, који је током недељу дана постао љубимац радника аеродрома али и путника који су пролазили аеродромским просторијама.

Волонтери су газду нашли, и то у Москви, али је он одбио да узме свог пса. Једноставно, одрекао га се. Али, нису га се одрекли други људи. Многи су се јавили са жељом да га удоме, али је камчатски Хачику већ првог дана свог несрећног живота у „аеродромском азилу” упознао једног од тамошњих радника обезбеђења и спријатељио се са њим.

И док су волонтери трагали за новим домом и прикупљали паре за превоз камчатског Хачику, он је међу путницима који су излазили из авиона и улазили у зграду аеродрома упорно трагао за својим газдом. У међувремену, из Иркутска су се јавили да су спремни да га прихвате, чак су прикупили и новац за превоз али… судбина је, изгледа, хтела да радник обезбеђења и лепи вучјак убудуће деле заједнички живот.

Паре које су у Иркутску прикупљене за несрећног пса делом ће њему и припасти како би нови власник имао храну за њега и све што је псу потребно.

„Остатак пара такође ће стићи тамо где су најпотребније – у Иркутск, у склоништа за остављене животиње”, рекла је за РИА Новости Марина Николенко, волонтер из „Острва наде”.

Тако је једна несрећна прича добила срећан епилог и подсетила многе љубитеље животиња на јапанског пса, акито ину расе, којем је јапански народ због безграничне верности према господару подигао и споменик. Управо је прошле године обележено осам деценија од смрти пса који је у Земљи излазећег сунца симбол верности и преданости. Сваке године Јапанци Хачику одају почаст. Приреде церемонију, уз присуство будистичког свештеника, коју одржавају око споменика Хачику у центру Токија. Споменик је, иначе, подигнут још за живота Хачика 1934. и његовом постављању присуствовао је Хачико лично. Годину дана касније он је угинуо, а током Другог светског рата споменик је уништен да би касније био обновљен. Данас је споменик Хачику једно од најпознатијих места у Токију. И један од перона носи назив Хачико. Холивуд се, наравно, побринуо да га овековечи и на филму у којем је улогу Хачиковог газде који се није вратио кући, професора Токијског универзитета који је преминуо од инфаркта, тумачио Ричард Гир.