„Цртежи на слободи” назив је изложбе која ће вечерас бити отворена у Француском институту у Београду, у 18 сати, са педесетак карикатура из штампаних медија које илуструју начин на који је данас слобода изражавања присутна на свим континентима. Међу њима су и карикатуре швајцарског уметника Барига, док ће српски илустратори цртати уживо, већ од 13 сати, карикатуре које осликавају нашу актуелност, а њихови радови биће прикључени изложби.
Овим поводом за „Политику” говори Лоранс Лепети, генерална секретарка асоцијације „Cartooning for Peace” („Цртежи за мир”), која ће бити гост Београда 1. марта на дебати „Цртежи, карикатуре и слобода изражавања. Унакрсни погледи” у Француском институту (18 сати) и у којој ће осим ње учествовати још Зограф, Бариг и Југослав Влаховић. Изложба ће бити отворена до 19. марта, а током њеног трајања биће приказан и документарни филм „Карикатуристи, борци за демократију” у биоскопу „Рекс” (19. фебруара у 19 сати), после којег ће бити дебата у којој учествују Коракс, Мирослав Вујовић и Марија Вучић.
„Cartooning for Peace”, са седиштем у Паризу, јесте међународна мрежа ангажованих карикатуриста који се хумором боре за поштовање култура и слобода. Лоранс Лепети каже да ова мрежа окупља 150 карикатуриста из педесетак земаља и да има три мисије. Прва је да упозорава свет и да се солидарише са карикатуристима који су због претњи спречени да раде свој посао, друга је педагошка, а трећа дијалог и сусрет са публиком. Идеја за настајање ове асоцијације родила се спонтано када су се 2006. срели Кофи Анан, тадашњи генерални секретар Уједињених нација, и Планти, француски карикатуриста, поводом карикатура Мухамеда објављених у данским дневним новинама 2005. године које су изазвале гнев против Данске широм исламског света.
Слобода изражавања, карикатура Сесил Бертран (Фото: Cartooning for Peace)
– Распламсавање насиља у свету, које је уследило после објављивања карикатура Мухамеда у данском листу, довело је карикатуристе у ситуацију да се први пут запитају о начину на који цртежи могу допринети промоцији разумевања и обостраног поштовања између људи различитих вера и култура. Планти, иначе карикатуриста листа „Монд”, окупио је дванаест највећих карикатуриста из светских медија да размисле о теми „Заборавити нетрпељивост” и та дебата била је иницијатива за нашу асоцијацију – објашњава Лоранс Лепети.
Изложба у Француском институту, која је претходно била и у Новом Саду, организована је, дакле, годину дана после атентата на редакцију француског сатиричног листа „Шарли ебдо” када је убијено 12 особа, од тога пет познатих француских карикатуриста. После овог догађаја, који се збио 7. јануара 2015, уследиле су дебате о слободи изражавања. Где је граница? Када карикатура постаје увреда?
– У једном демократском друштву слобода изражавања важи не само за информације и идеје које не провоцирају дебату, већ и за оне које вређају, шокирају и узнемиравају владу или било коју другу групу популације – каже Лоранс Лепети. – Та слобода, међутим, није апсолутна, пошто је ограничена законом. У Француској говоримо о злоупотреби слободе изражавања у случају клевете или вређања, у случају објављивања лажних информација или, пак, хвалоспева за почињено кривично дело. На судијама је да преломе и многима се свакодневно суди. Слобода изражавања, дакле, може бити злоупотребљена ако се претвори у слободу вређања. Тако се бар тумачи у Француској и у Европској конвенцији о људским правима. Али оно што се не може толерисати то је да карикатуристи, новинари и невини грађани буду убијени због слободе речи.
Карикатура је по својој природи претерана и немилосрдна. Како њену суштину учинити разумљивом онима који не могу или неће да је схвате?
– питали смо нашу саговорницу, а она је одговорила:
– Реакције на атентате из јануара 2015. у Француској подсетиле су нас на окрутан начин колико је за заједнички живот неопходно научити о медијима и разумети значај цртежа у њима, као и, шире гледано, схватити улогу информативних медија. Медији и интернет су такође места где млади могу бити изложени дискурсу екстремиста и насиљу. Стога „Cartooning for Peace” употребљава универзалне вредности и педагошке цртеже да младу публику, сликом и смехом, учини осетљивом на велике друштвене проблеме и да их охрабри да узму реч. Наша мрежа има амбицију да се супротстави насиљу педагошким одговором који употребљава хумор, позивом на иронију, дијалогом и грађењем мостова. Овим пројектима наша асоцијација жели да допринесе развоју критичког става код младих, креативности и разумевања.
Сведоци смо, међутим, да је недавно карикатура на насловној страни листа „Шарли ебдо” поново изазвала велике критике. Колико су цртежи данас на слободи? – питали смо Лоранс Лепети, а она је казала:
– „Шарли ебдо” је сатирични лист чија суштина је да провоцира и зато критике усмерене против његових карикатуриста не престају. Ипак, чињеница да критика може да се изражава на јавном месту и да цртачи могу да објављују своја дела говори о томе да живимо у демократској земљи где је слобода изражавања заштићена. С друге стране, ако се запитамо да ли су цртежи заиста на слободи, видећемо да су карикатуристи на нишану цензуре и судских оптужби и казни, физичке агресије, затварања, нестанка, па и убиства због свог уметничког изражавања. Неки су, чак, натерани да потраже азил у другим земљама. Еволуција начина комуникације ишла је наруку преношењу карикатура из штампе које су постале приступачне и на друштвеним мрежама. Ова приступачност повећава ризик за карикатуристе. Наиме, цртеж извучен из уредничког контекста може да буде погрешно протумачен. Карикатуре су истински барометар слободе изражавања, а претње које изазивају илуструју стање демократије у периодима несигурности и немира.
