Izbori koji se sutra održavaju u Kataloniji više će biti referendum o otcepljenju ili opstanku te autonomne pokrajine u Španiji i Evropskoj uniji, a potpuno je neizvestan ishod kojim bi demokratski, uz poštovanje španskog ustava, trebalo da se okonča tamošnja tromesečna kriza.
To je procena svih analitičara i rezultat istraživanja raspoloženja gradjana Katalonije, koji su potpuno podeljeni oko toga da li pokrajina treba ili ne da ostane u sastavu španije.
Procene izbornih rezultata pokazuju da nijedna strana neće moći samostalno da formira vladu, već će morati da ide u potragu za koalicionim saveznicima koji nisu baš i istomišljenici.
U redovima separatista nije mali broj onih koji misle da se, kakav god bio ishod izbora, mora pregovarati s centralnom vladom u Madridu, pišu listovi i u Madridu i u Barseloni.
Od centralnih španskih vlasti smenjeni bivši premijer katalonske vlade Karles Pućdemon iz svog izbeglištva u Belgiji preko video poruka od Katalonaca zatražio je da glasaju za „pobedu dostojanstva i demokratije“, jer će inače pobediti vlada u Madridu.
Pućdemon je jasno zaigrao na kartu samosvojnosti Katalonije, iako nije izričito rekao da bi u slučaju izborne pobede tražio sazivanje novog referenduma o nezavisnosti, a sve političke, ekonomske i ustavne okolnosti je ostavio po strani.
I španski analitičari i izveštači medija iz zemalja Evropske unije veoma zainteresovanih za smirivanje katalonske krize, misle da je ishod izbora neizvestan, utoliko pre što su dve stranke potisle u sondažama ranije tradicionalne partije.
Male prednosti se daju umereno separatističkoj Republikanskoj levici Katalonije (ERC) koja je po popularnosti pretekla Pućdemonovu stranku-koaliciju Zajedno za Kataloniju.
A sasvim za petama ERC-u je stranka Sjudadanos koja se zalaže za ostanak Katalonije u španiji, a time i u Evropskoj uniji, ali traži ono što zna da bi dobila od centralnih vlasti u Madridu, a to su pregovori o većoj autonomiji pokrajine, posebno kad su u pitanju ubiranje poreza i budžet.
Centralne španske vlasti su stavile na snagu ustavnu odredbu 155 kojom su smenjene katalonske vlasti koje su 27 oktobra kršeći ustav proglasile nezavisnost, više ministara regionalne vlade je uhapšeno, a premijer Pućdemon i još petoro ministara su se „sklonili“, činjenički izbegli u Belgiju.
Vlada u Madridu je potom sazvala izbore u Kataloniji, a da bi smirila krizu ukinula je evropsku poternicu i nalog za hapšenje Pućdemona i pustila iz zatvora većinu smenjenih katalonskih ministara, stavivši do znanja da je spremna da pregovara o većoj autonomiji Katalonije.
Pućdemon i separatističke vlasti u Kataloniji nisu dobili podršku ni od jedne vlade u Evropskoj uniji niti u svetu, a protiv otcepljenja te pokrajine od španije su se odlučno izjasnile SAD.
Kriza koju je izazvalo neustavno i veoma ishitreno proglašavanje nezavisnosti je dovela do bekstva velikih banaka i više od 3.000 preduzeća iz Katalonije u druge delove španije, a katalonski list Vangvardija je upravo danas objavio da su inostrane investicije u Kataloniju u trećem trimestu ove godine pale za 75 odsto.
