Келераба припада истој фамилији као и обичан купус, али осим бојe (светлозелена или љубичаста), немају много сличности. Док обичан купус има листова напретек, келераба је оскудна листовима и најупотребљивији је корен. Када је о укусу реч, келераба има укус који је сличан оном који има корен обичног купуса.
Осим употребе у салатама и као сок, ово поврће може да се кува и динста. Јестиво је и лишће јер садржи доста минерала и витамина. Када се кува и динста, уништава се витамин Це, па је најбоље користити је у салатама. Може да се комбинује са другим поврћем, а зачини се класично са маслиновим уљем и сирћетом или јогуртом, павлаком или лимуновим соком.
У 100 грама само 27 калорија, што је чини добром намирницом код редукционих дијета. Угљених хидрата има 6,2 грама, шећера 2,6 грама, дијетних влакана 3,6 грама, протеина 1,7 грама. Од витамина, келераба највише има витамина Це, комплекс витамина Бе и витамин Е. Од минерала келераба садржи калцијум, гвожђе, фосфор, калијум, манган, магнезијум.
Ово поврће користи се за смањивање нивоа лошег холестерола и триглицерида у крви. Због садржаја влакана, корисна је особама које имају проблем са затвором, ублажава тегобе код хемороида, а посредно утиче и на смањење ризика од рака дебелог црева.
Келераба помаже код анемије, разних вирусних инфекција, а утиче и на здравље система за варење, зуба и десни.
Цењена је код дијабетичара, јер регулише ниво шећера у крви, а код особа са хипертензијом, регулише крвни притисак. Келераба има улогу и за здравље костију и лимфног система.
Порекло келерабе је у централној и северној Европи на обалама Северног мора и у Немачкој, где се и даље највише употребљава. У продавницама се чува у фрижидеру мада може дуго да се држи и у просторијамa које нису расхлађене. Као и код купуса, келераба се у нашим продавницама може наћи као плод бледозелене или љубичасте боје, а употребљива је само док је млада.
