„За Кикинду је ово веома важан догађај, такође и задатак да оправдамо тај формални епитет. За то ће бити потребно много рада. Као град, имаћемо другачији имиџ, а наш циљ је да се приближимо најразвијенијим градовима у региону”, указује председник општине Павле Марков.

Иницијатива за ову статусну промену покренута је убрзо пошто је 2007. године усвојен Закон о територијалној организацији, који је као градове дефинисао 23 територијалне јединице, а Град Београд као посебну. У прилог тврдњи да је Кикинди тада неправедно запао тек статус општине, предочен је низ аргумената – од тога да је привредни, образовни, административни, културни и спортски центар Севернобанатског региона, преко богате културне и историјске традиције, па све до чињенице да су на листу градова уврштене и средине с далеко мањим бројем становника.

Све аргументе Удружење грађана „Кикиндски форум” уобличило је у грађанску иницијативу симболично названу „Вратимо Кикинду на мапу Србије”, коју је 2008. године потписима подржало више од 7.000 грађана. Том документу подршку је једногласно пружио и локални парламент, који је ову грађанску иницијативу проследио надлежним државним органима. Од тада је свака локална власт међу своје приоритетне циљеве, заједно с горућим привредним и инфраструктурним темама, сврставала управо враћање статуса града Кикинди.

„Пре годину дана смо тихим лобирањем поново покренули ово питање. Осим наших напора и добре воље, било је неопходно да иза иницијативе стане влада”, истиче Марков.

Занимљиво је да је законске измене предложио др Бранислав Блажић, народни посланик Српске напредне странке, који је у време доношења поменутог закона 2007. године био председник општине. Тада је, незадовољан што је Кикинди ускраћен статус града, упутио отворено протестно писмо Министарству државне управе и локалне самоуправе.

У образложењу за усвајање законских измена наводи се да су Кикинда, Вршац и Пирот пограничне општине којима треба помоћи у стварању услова за бољи економски развој и више инвестиција.