BEOGRAD – Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima i prema Zakonu o kulturnim dobrima, proglasila danas 100 srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja.
Na osnovu glasanja kritičara, analitičara, teoretičara i profesora filma odabrana su 102 najbolja domaća ostvarenja, snimljena u periodu od 1911. i prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“ pa do kraja 1999. godine, pri čemu „S verom u Boga“ i „Nevinost bez zaštite“ već imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Na prvom mestu našao se film „Ko to tamo peva“, slede „Skupljači perja“, „Tri“, „Kad budem mrtav i beo“, „WR – Misterije organizma“, „Buđenje pacova“, „Maratonci trče počasni krug“, „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“, „Marš na Drinu“ i „Podzemlje (Underground).
Među odabranim ostvarenjima su i „Jutro“, „Otac na službenom putu“, „Lepa sela lepo gore“, „Nacionalna klasa“, „Balkanski špijun“, „Mlad i zdrav kao ruža“, „Karađorđe“, „Specijalno vaspitanje“, „Davitelj protiv davitelja“, „Virdžina“, „Varljivo leto ’68“, „Rane“, „Mi nismo anđeli“, „Bitka na Neretvi“, „Bure baruta“, „Salaš u malom ritu“, „Tito i ja“, „Balkan ekspres“.
Tu su i „Ljubav i moda“, „Jagode u grlu“, „U raljama života“, „Seobe“, „Pop Cjira i po Spira“, „Crna mačka, beli mačor“, „Užička Republika“, „Nož“, „Pas koji je voleo vozove“ i drugi.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić podsetio je na današnjoj konferenciji za novinare da su tokom čitave istorije domaćeg filma, samo četiri filma proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja: „S verom u Boga“, „Nevinost bez zaštite“, „Grešnica bez greha“ i „Rudareva sreća“.
Među njima nije „Karađorđe (Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa) pošto je kasnije pronađen, zbog čega će ga Kinoteka, kako je rekao Pantelić, predložiti da bude proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović nadovezao se na to najavivši da će predložiti celokupan fond filmova vezanih za Srbiju i Jugoslaviju do 1945. godine za kulturna dobra od izuzetnog značaja, a tu će se naći i „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ i „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi“ koji su otkriveni 2003. godine.
Pantelić je naglasio da treba hitno pristupiti restauraciji filmova proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja i da Kinoteka mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom i materijalima za koje se zna da su snimljeni, a koji se vode kao nestali.
To se, prema njegovim rečima, odnosi i na negative nekih od najznačajnijih ostvarenja srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića – „Majstor i margarita“, „Grupni portret s damom“, „Biće skoro propast sveta“.
Foto Tanjug/ N.Jovanović, arhiva
