У Бриселу данас почиње дводневни самит на коме би требало, после вишемесечне политичке и финансијске трговине Анкаре и Брисела, да се усвоји коначни договор о решавању избегличке кризе. „Очекује нас тежак посао”, изјавио је председник Европског савета Доналд Туск после посете Анкари и Никозији, али је изразио наду да ће се у петак ипак премостити разлике.
Република Кипар неће прихватити споразум Европске уније и Турске о решењу избегличке кризе уколико Анкара не испуни своје обавезе према легитимној влади у Никозији. „Упозорио сам председника Европског савета да се ми нећемо сагласити са предлогом да се са Турском отворе преговори о новим поглављима, чиме она сада условљава решење избегличке кризе. Анкара прво треба да испуни своје дугорочне обавезе према Републици Кипар”, изјавио је председник Никос Анастасијадес после сусрета са Туском у Никозији.
У погађањима која су почела још крајем новембра, Анкара је показала спремност да заустави талас избеглица на својој територији, али тражи – поред шест милијарди евра – хитно укидање виза за турске држављане и убрзање приступних преговора са ЕУ који се годинама врте у месту. Никозија је блокирала разговоре у шест важних области, зато што Анкара још није признала Републику Кипар која је члан и Уједињених нација и „европске породице” од 2004. године. На тај начин Турска безрезервно подржава своју изоловану браћу на северу подељеног остава који су прогласили квазидржаву коју је досад признала само Анкара.
У Никозији очекују да Турска призна Републику Кипар и да отвори своје луке и аеродроме за њене бродове и авионе. У противном влада неће подићи блокаду са поглавља која су „на леду” већ годинама. У Бриселу су на мукама уочи самита на коме би 17. и 18. марта требало да се коначно усвоји акциони план са Турском за заустављање таласа избеглица.
Мала Никозија се сада нашла у деликатној ситуацији, у процепу између својих интереса и притисака водећих земаља ЕУ које у Турској траже и налазе спас од избеглице. То потврђује и изненадна посета Туска Никозији и Анкари, два дана уочи састанка у Бриселу.
„Ја нисам овде да вршим притисак на (Републику) Кипар, ја сам овде да чујем ваше позиције. Турски предлог (о решавању избегличке кризе) још треба да се усагласи како би га прихватили свих 28 земаља и европске институције”, изјавио је Туск на конференцији за новинаре после разговора са председником Кипра Анастасијадисом.
Председник Европског савета је после Никозије посетио и Анкару, где је разговарао са премијером Ахметом Давутоглуом.
Турски министар за евроинтеграције Волкан Бозкир је отворено изјавио да „не долази у обзир” да Анкара призна „јужни део” острва док се не пронађе обострано прихватљиво решење кипарског проблема. „ЕУ мора да спречи ’кипарске Грке’ да покваре договор о избеглицама”, истакао је он, пренео је провладин „Сабах”.
Садашња ценкања Турске са ЕУ око решавања избегличке кризе могла би – уколико се не постигне договор – да угрозе и преговоре грчке и турске заједнице о поновном уједињењу острва који се воде под покровитељством УН. Анастасијадес и лидер кипарских Турака Мустафа Акинџи су сада на прагу да нађу заједнички језик и да до краја године створе федералну државу на острву које је подељено 1974. године након војне интервенције Анкаре. Већ се говори и о расписивању референдума, јер се верује да ће у међувремену бити постигнут договор и о преосталим отвореним питањима, ма колико она била деликатна. Али, све то би могло да падне у воду уколико влада у Никозија настави да блокира приступне преговоре Анкаре и Брисела који су почели 2005. године.
Председник Анастасијадес признаје да сада, када је решење кипарског проблема коначно на видику, не жели да продубљује јаз са Анкаром.
„То је последња ствар коју бисмо у овом часу волели да се деси”, нагласио је он.
Република Кипар је само једна од неколико земаља, чланица ЕУ, које се противе турским условљавањима око избеглица. У Француској, Белгији и Чешкој сматрају да не треба повезивати ту кризу са процесом визне либерализације и са отварањем приступних преговора Брисела и Анкаре, поготово што председник Реџеп Тајип Ердоган не поштује људска права и слободе.
