Председник Црне Горе Мило Ђукановић и власник Атлас банке Душко Кнежевић, за ким је расписана потерница од стране црногорских судскоистражних органа, јуче су разменили жестоке оптужбе путем медија, а питање које је банкар поставио Ђукановићу инсинуира да је црногорски председник дао налог да се пуца на Олега Обрадовића и Пеђу Митровића, своје некадашње блиске сараднике.

Ове оптужбе је Кнежевић изрекао по Ђукановићевом јучерашњем саопштењу за јавност поводом налаза Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) који показује да је Ђукановић имао картице Атлас банке без трошковних лимита и да је сав трошак покривао лично власник банке Душко Кнежевић.

Ђукановић каже да није знао за дуг у банци Душка Кнежевића, нити је о њему од банке икада обавештаван, самим тим није никоме могао ни дати одобрење да га у његово име измири.

„Тачно је да сам био корисник ’мастер’ и ’виза голд’ кредитних картица у Атлас банци од 2007. до 2015. године. Ради се о риволвинг картицама које су имале одобрени лимит до 30.000 евра. Све своје обавезе по основу њиховог коришћења уредно сам измиривао. За наводни дуг од 16.741,24 евра (од чега 4.592,08 евра редовне и затезне камате) сазнао сам први пут јуче. Већ сам у контакту с банком у којој проверавам веродостојност информације о дугу и тражим инструкцију на који начин да извршим ту своју обавезу, ако она стоји.”

Он је најавио да ће покренути поступак пред надлежним органима против „одговорних лица укључених у прљаву акцију” која за циљ има „његову политичку и моралну дискредитацију”, а све у „покушају скривања криминалних радњи власника Атлас банке Душка Кнежевића”.

Душко Кнежевић је потврдио да је резултат истраживања ЦИН-а тачан.

„Могу да потврдим да је у питању картица Мила Ђукановића. Неки његови рачуни покривани су из активе Атлас банке. То су радили службеници на оперативном нивоу, по мом налогу”, одговорио је Кнежевић на питање да ли је плаћао личне рачуне Мила Ђукановића. Кнежевић је такође казао да је „папире о његовим картицама и дуговима пронашао специјални истражни тим и они су анонимно послати на наше мејлове”.

„Ако већ Ђукановић даје себи за право да прича о моралу, онда ће објаснити јавности зашто жртвује једног поштеног момка, Влада Ивановића, спортисту и чистог човека, ради прикривања виле од две хиљаде квадратних метара под Горицом и његових прљавих циљева. У исто време води истрагу против његовог брата Мишка Ивановића, кога је искористио током управљања и продаје ’Телекома’.”

Кнежевић додаје да би „та морална громада”, мислећи на Ђукановића, морала да одговори на питање ко је пуцао на Олега Обрадовића, који му је био један од најближих привредних сарадника, а после председник Управног одбора Прве банке, у власништву Ђукановићевог рођеног брата Аца. „На Обрадовића је пуцано у дворишту школе.”

„Мислим да је најважније објаснити ко је пуцао на Пеђу Митровића, бившег директора Управе за спречавање прање новца, и зашто он једини није посетио Митровића у болници. Ђукановић зна да знам много о томе, јер сам лично пеглао њихове односе”, подсећа Кнежевић.

„Ђукановић добро зна шта још све знам. Преварио ме је за све што смо се договорили. Иако је јавно говорио да ребус Мељине (Војна болница у Мељинама код Херцег Новог) треба што пре решити, било је обратно. Преко једног од пипака своје криминалне хоботнице, председника Привредног суда Блажа Јованића, спречио је договор са премијером Душком Марковићем и министром финансија Дарком Радуновићем о поравнању и, самим тим, решавању проблема болнице Мељине”, тврди Кнежевић.