Predsednik Nove stranke i jedan od 15 autora tekstova u knjizi, Zoran Živković, ocenio je da je Djindjić bio „najveći reformator u modernoj srpskoj istoriji, mada neuspešan“.

„On nema zamenu niti naslednika, nedostaje već 15 godina. Moj najveći lični uspeh je to što sam dva puta bio njegov zamenik. Za njega je bio karakterističan filozofski, ali i praktičan način rada, energija da se nešto menja. Bio je spreman da menja i sebe i da, mada teško, prizna i svoje greške, a imao ih je“, kazao je Živković na promociji u Beogradu.

Po njegovim rečima, najveća Djindjićeva greška bio je „nedostatak 6. oktobra“.

„Grešio je kada je od Radovana Karadžića hteo da napravi diplomatu, ili kada su u Skupštini Srbije oduzeti mandati Demokratskoj stranci Srbije. Ali njegova najveća greška je nedostatak 6. oktobra, to što nas je ‘kilavi trut’ kako je govorio za Vojislava Koštunicu, uverio da nije vreme za potpuni diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića. Da smo to uradili, siguran sam da bi Zoran danas bio živ a da bi Srbiji bilo bolje“, ocenio je lider Nove stranke.

Zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „NIN“, Vesna Mališić ocenila je da Srbija nije razumela šta je Zoran Djindjić radio kao premijer i da je on bio „stranac“ za nju.

„Za mene kao novinara, Zoran je bio izuzetna figura. Bio je čovek dijaloga, nikada nije tražio autorizaciju teksta, bilo mu je važno da njegove ideje žive. On i Vesna Pešić edukovali su novinare kada je talas nacionalizma postao dominantan početkom devedesetih godina prošlog veka“, rekla je Vesna Mališić.

Govoreći o Zoranu Djindjiću, sociološkinja Vesna Pešić je ocenila da je on kao predsednik Demokratske stranke i premijer Srbije, bio „izuzetna ličnost“.

„Iako je bio premijer, smatrao je da njegov zadatak nije da vlada. U svom ekspozeu je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja. Danas smo na najudaljenijoj tački od onoga što je Djindjić hteo“, kazala je Vesna Pešić.

Po rečima potpredsednika Demokratske stranke Branislava Lečića, Djindjić je projektovao nov mentalitet i duh svakog gradjanina Srbije.

„On je provocirao svakog da misli i radi, bio je filozof na vlasti što retko koji narod ima“, naveo je Lečić.

Bivši glavni urednik „Novosti“ Manojlo Vukotić je kazao da je cilj knjige „Djindjić“ da probudi sećanje na premijera ubijenog 12. marta 2003. godine.

„Ovih šest slova u njegovom prezimenu nosi mnoga značenja, poput reforme, vizije, budućnosti, pameti. U knjizi je 15 prvaka u svojim oblastima dalo odgovor na pitanje kakva je bila Djindjićeva vizija Srbije. To nisu hvalospevi, već rendgenski snimci njegovog rada i vremena“, kazao je Vukotić.

Dodao je da Djindjić „nije bio svetac“, već da je svojom specifičnom pojavom „razbio tmurnu scenu Srbije“.

Pored tekstova učesnika konferencije, u knjizi je objavljeno i kako su Djindjićevu viziju Srbije razumeli akademici Ljubomir Simović i Dušan Kovačević, istoričarka Latinka Perović, književnica Vida Ognjenović, pisac Dragan Velikić, režiser Goran Marković, bivša ministarka u Vladi Zorana Djindjića Gordana Matković, advokat Boža Prelević, predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

CELOKUPAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE