Novosti online

Ко је српски „Мосак Фонсека”

После афере „Панама” сасвим је јасно да наши људи воле да послују преко офшор дестинација, међутим за ту работу није потребно да у Србији постоји адвокатска канцеларија калибра панамске „Мосак Фонсека”. Мали приручник за такво пословање може се наћи директно код државе, тачније на сајту Управе за спречавање прања новца, који припада Министарству финансија.

На овом сајту постављено је питање „Молим да нас упутите где да пронађемо списак земаља пореских рајева”, а Управа за спречавање прања новца одговара:

– Офшор центри пружају разне погодности привредним субјектима, компанијама које су регистроване у њима. Неке од погодности су: одсуство пореских намета или ниске пореске стопе, минимум услова и података за регистровање привредних субјеката, минимум контроле пословања регистрованих субјеката, заштита идентитета странака, заштита података о трансакцијама и слично – пише на овом сајту.

Додаје се да се у Правилнику о листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом који је 2012. године објављен у „Службеном гласнику” налази списак земаља, односно јурисдикција, које се налазе и на листама офшор центара, али је списак ужи од списка са наведених листа. Као евентуалну помоћ у упоређивању различитих листа, односно присуства појединих држава и јурисдикција на њима, Управа за спречавање прања новца наводи два линка на којима се налазе листе офшор центара, и то један Међународног монетарног фонда, а други Википедије.

Стручњаци кажу да честе уштеде у порезима не постоје, већ су мотиви скривање вредности пословања и приватност

Из овога је јасно да је оснивање фирми у пореским рајевима потпуно легално, а мотив је повољније опорезивање. Милица Бисић, порески стручњак, каже да порески рајеви, по правилу, имају посебан режим опорезивања за привредна друштва чији су оснивачи нерезиденти, односно странци. Тако приходи од дивиденди и камата (такозвани пасиван доходак), који су настали од активности у другим земљама, као и даље исплате овог дохотка, или нису опорезовани или је ефективна пореска стопа блиска нули. Такође, порески рајеви обезбеђују висок степен поверљивости, како трансакција, тако и идентитета појединаца.

Намеће се питање колику уштеду нека компанија постиже, а Бисићева каже да то зависи од конкретне власничке структуре и коначне употребе трансферисаног прихода. Имајући у виду висину пореских стопа у Србији, као и да од 2012. године постоји порез по одбитку на исплате (дивиденди, камата, за услуге), које иду привредним друштвима са седиштем у неком од пореских рајева, уштеда у редовним порезима практично не постоји, а разлог за овај начин пословања пре би могао да се тражи у тежњи да се обезбеде поверљивост обима вредности пословања и приватност. На пример, у Агенцији за привредне регистре као власник се води фирма из пореског раја, а власник фирме из пореског раја, по тамошњим прописима, по правилу именује друго лице које се појављује у јавним регистрима.

У Србији, ипак, морају да се плате неки порези.

– Привредно друштво у Србији чији су оснивачи у неком од пореских рајева плаћа све порезе – порез на додату вредност, добит, доходак – као и било које друго привредно друштво регистровано у Србији, плус на исплате дивиденди оснивачу и порез по одбитку од 25 одсто (за исплате према другим земљама општа стопа је 20 одсто, док су са земљама с којима имамо уговоре о избегавању двоструког опорезивања стопе између пет и 10 одсто). Власник привредног друштва основаног у пореском рају, коме то друштво исплаћује дивиденду, уколико је српски порески резидент, дужан је да и овај приход пријави и на њега плати порез по стопи од 15 одсто, као и било који други српски порески резидент у случају да оствари приход од капитала – каже Милица Бисић.

Љубодраг Савић

(Фото А. Васиљевић)

Економиста Љубодраг Савић каже да се, када се код нас мисли да пословање преко пореских рајева, увек подразумевају малверзације, али то није тако. Луксембург је, на пример, највећи порески рај због ниских пореза, најнижих износа на разне трансакције и већина светских компанија послује преко ове земље.

– С друге стране, преко пореских рајева неки бизнисмени настоје да смање добит матичних фирми тако што, на пример, преко Кипра својој фирми дају скупљи кредит како би повећали трошкове, затим увећавају цену увезене робе, неке маркетиншке услуге плаћају преко тих дестинација и на тај начин остварују уштеде. И новац од разних криминалних активности пере се преко ових дестинација. Међутим, напредак у борби против скривања пара направљен је тиме што, на захтев суда, банке морају да дају податке – каже Савић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh