DAVOS – Na skupu svetske ekonomske i poslovne elite u Davosu učestvuje 2.500 najuspešnijih poslovnih ljudi sveta i više od 40 šefova država i vlada, prenela je agencija Frans pres.
Među zvanicama su, prema saopštenju WEF-a, britanski premijer Dejvid Kameron, potpredsednik SAD Džo Bajden, francuski premijer Manuel Vals i novoizabrani kanadski premijer Džastin Trudo.
Najavljeno je i prisustvo predsednika Argentine Maurisija Makrija, izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa.
Srpski premijer Aleksandar Vučić imaće tokom boravka u Davosu niz bilateralnih susreta sa državnim zvaničnicima i čelnicima međunarodnih organizacija, finanskijskih institucija i investitorima.
Među zvanicama su i holivudske zvezde Leonardo di Kaprio i Kevin Spejsi, ali nedostaju neki važni akteri svetske političke scene, pre svih nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je centralna figura evropske izbeglicke krize, mada nema ni velikih protivnika njene politike na tom planu – premijera Madarske i Poljske.
Umesto Merkelove, u Davosu su predsednik Nemačke Joahim Gauk i vicekancelar Zigmar Gabrijel.
Predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanak je poslao zamenika premijera Jurija Trutnjeva, dok će umesto turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Davosu boraviti premijer Ahmet Davutoglu.
Od predstavnika SAD, tu će uz potpredsednika Džozefa Bajdena biti i državni sekretar Džon Keri, što znači da predsednik Barak Obama ni u poslednjoj godini na toj funkciji neće doći u Davos.
Najviši po rangu Kinez koji će učestvovati u radu samita je potpredsednik NR Kine, Li Juancao.
Američka delegacija je, prema saopštenju organizatora, najbrojnija u istoriji ovog foruma, koji je prvi put organizovan 1974. godine.
Za delegaciju Severne Koreje ovog puta u Davosu nema mesta, saopštili su organizatori.
„Posle nuklearnih testova, obavestili smo Severnu Koreje da će njeno učešće na Davosu biti predmet mogućih sankcija“, navedeno je u saopštenju portparola WEF-a Jana Zofa.
Glavna tema u Davosu je digitalizacija industrije, o čemu je Klaus Švab, osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma napisao knjigu, a koju su ucesnici i predstavnici medija dobili kao pozdravni poklon.
„Cetvrta industrijska revolucija“ naslov je knjige od 188 strana, na kojima Švab analizira posledice razvoja koji je, kako piše, „drukčiji od svega što je čovečanstvo do sada doživelo“.
Sve veća digitalizacija u procesu industrijske proizvodnje, zvana i „Industrija 4.0“, zaista ima ogroman potencijal. Prema jednoj anketi WEF, zahvaljujuci njoj bi u industrijskim zemljama do 2020. godine moglo da bude ukinuto pet miliona radnih mesta.
Opisujuci glavnu temu Švab je rekao da se ona odnosi na „fuziju tehnologija u fizičkom, digitalnom i biotehnološkom svetu, što kreira potpuno nove mogućnosti i ima značajan uticaj na političke, socijalne i ekonomske sisteme“.
„Svrha ovogodišnjeg zasedanja je da izgradimo zajednicki stav o ovoj promeni“, navodi se u saopštenju Klausa Švaba.
Beležimo da su među najpoznatijim učesnicima Svetskog foruma (WEF) koji se bave digitalizacijom privrede Jak Ma Jun, osnivač kineske trgovinske platforme Alibaba, Šeril Sandberg, direktorka Fejsbuka, Ja Kin Žang, šef internet-firme Baidu, Satija Nadela, šef Majkrosofta kao i Hiroaki Nakaniši, šef japanskog koncerna za elektroniku i mašinogradnju Hitači. Osim glavne teme u Davosu će se razgovarati i o tome „Kako odgovoriti na humanitarnu krizu“, dok će na sesiji pod nazivom „Imperativi 2016“ svetski lideri sagledati mogućnosti za definisanje prioriteta za tekuću godinu.
Inače, B92 prenosi da pažljivi analitičari smatraju donekle neobičnim da tema „Četvrte industrijske revolucije“ bude proglašena za glavnu, jer, kako tvrde, postoji čitav niz tema o kojima bi trebalo razgovarati mnogo hitnije. Na primer, teroristički napadi u Parizu, Instanbulu, Džakarti i Uagaduguu.
Tu je i izbeglička kriza, zbog koje se Evropska unija nalazi na najtežoj probi u svojoj istoriji, koja je doduše planirana kao posebna tema Foruma, pa zatim pad kineskog privrednog rasta, recesija u zemljama ubrzanog industrijskog razvoja poput Brazila ili Rusije, ekonomske sankcije protiv Rusije, pitanje zaštite životne sredine nakon samita o klimi održanog u Parizu…
Organizatori kažu da će se o svemu tome, naravno, diskutovati u Davosu. Do vikenda bi tamo trebalo da se održi 300 predavanja, seminara i okruglih stolova, a održavanje WEF omogućilo je oko 1.000 firmi uplatom godišnjih doprinosa vrednih 458.000 evra.
U Davosu su ovog januara ulice pokrivene snegom, povećan je broj policijskih patrola u odnosu na prethodne godine, a betonski blokovi postavljeni su kao prepreka prilazu Konferencijskom centru.
Foto screenshot/video
