Власницима аутомобила технички преглед већ годинама се обећава – бесплатно, уз куповину полисе ауто-осигурања.
Како се покривају реални трошкови, обављања техничког прегледа попут закупа простора, опреме, плате запослених и ко то плаћа, питао је недавно редакцију „Потрошача” један читалац из Београда.
Како каже Лела Саковић са портала „Све о осигурању”, једна од могућности била би да у оквиру истог објекта постоје пратећи садржаји кафићи, фризерски салони – који покривају ове трошкове, али би логичније било да се у маркетиншке сврхе поклања кафа него технички преглед.
– Друга могућност је да се технички преглед уопште и не уради, а да се папир изда као да је урађен, али то је прилично опасан посао. Осим што је противзаконито – повећава опасност на путу – каже Саковић, додајући да није ни „исплативо” јер је за само шест месеци прошле године Управа саобраћајне полиције одузела чак 290 овлашћења за обављање техничког прегледа возила, што је за готово 150 одсто више него у истом периоду претходне године.
Како објашњава наша саговорница, претпоставка је да се ови
трошкови надомешћују кроз цену полисе осигурања од ауто-одговорности, то јест кроз провизију коју технички прегледи добијају од осигуравајућих кућа. Да ли је трошкове техничких прегледа могуће покрити на овај начин, с обзиром на то да по Закону о обавезном осигурању (чл. 45), провизија за продају полиса осигурања од ауто-одговорности не може бити већа од пет одсто бруто премије тог осигурања?
Рецимо, за аутомобил снаге мотора од 33 до 44 киловата, као што је „фијат пунто”, годишња полиса осигурања од ауто-одговорности кошта 10.183 динара (податак добијен од Удружења осигуравача Србије).
Тако проценат који за услугу може да се наплати износи 509 динара по возилу. Највиша провизија је 1.058 динара, па је питање да ли је то довољно да би се технички прегледи давали „гратис” – каже наша саговорница.
Провизија коју осигуравајуће могу да дају законом је прописана како би остало довољно новца за исплату штете – с обзиром на то да је осигурање од ауто-одговорности обавезно и да служи како би се покрила штета коју власник возила направи трећем лицу.
Јавна је тајна, каже Саковић, да многи технички прегледи нису расположени да раде за тако мале износе, па се разлика „до задовољавајуће провизије” обезбеђује на друге начине.
Према информацијама овог портала, Народна банка Србије, која обавља контролу и надзор над осигуравајућим друштвима, није утврдила случајеве директног прекорачења прописаног износа провизије, али су, наводе, знатно порасли други трошкови спровођења осигурања – трошкови маркетиншких услуга – рекламе и пропаганде, трошкови закупа и слично.
Једна велика осигуравајућа компанија недавно је одустала од продаје полиса на овај начин. Неке их никада тим каналима нису ни продавале. Постоје назнаке да ће истим путем кренути и други осигуравачи, јер не могу истовремено да се изборе са прописима и „захтевима” фирми које обављају техничке прегледе.
