Један човек није један глас када уз њега долази још скоро милијарду долара, колико се тврди да ће озлоглашена браћа Коук потрошити на овогодишњим председничким изборима не би довели републиканца у Белу кућу.
Индустријалци Дејвид и Чарлс Коук сива су еминенција милијардера који финансирају политичаре и, улажући у кампање кандидата, купују утицај у Вашингтону. Према истраживању које је урадио лист „Политико”, група од само сто имућних Американаца је на досадашњу трку потрошила 195 милиона долара, што је више од онога што је издвојило два милиона Американаца заједно. За разлику од ових малих донатора који су омиљеним претендентима на Белу кућу уплаћивали до 200 долара, богаташи са листе „Топ сто” уложили су милионе у републиканце и демократкињу Хилари Клинтон. Најбогатији грађани у највећој мери су финансирали Џеба Буша (49 милиона долара), Хилари Клинтон (38 милиона долара, од чега јој је осам уплатио само један дародавац – Џорџ Сорос), Теда Круза (37 милиона долара) и Марка Рубија (22 милиона долара). Иако се Круз представља као највећи непријатељ естаблишмента, па и најутицајнијих страначких дародаваца, њега су на овом надметању новчано потпомогла четири највећа милијардера са листе донатора, људи из бизниса са нафтом и гасом и финансијски шпекуланти са Волстрита. Боб Мерсер, директор једног хеџ фонда из Њујорка, уплатио је Крузу 11 милиона долара.
Ипак, најинтригантнија су ултраконзервативна браћа из Канзаса која се боре против тога да влада регулише економију или да држава поможе угроженима. Смртни су непријатељи високих пореза и ослањања на чисте изворе енергије, као и намета за прљаве технологије будући да су пословну империју изградили у бизнису са фосилним горивима и хемикалијама.
Коукови су оформили мрежу истомишљеника која ће, како су писали амерички медији, потрошити скоро 900 милиона долара да би помогла да конзервативац буде изабран за председника. Због њих је демократски кандидат Берни Сандерс казао да се америчка демократија претвара у олигархију.
„Када једна породица троши више него цела Демократска странка или цела Републиканска странка, онда то није демократија. То је олигархија”, казао је Сандерс, подвлачећи да је свака од поменутих партија на изборима 2012. потрошила мање од своте коју сада издвајају браћа Коук.
Дејвид и Чарлс су сигурни да ће потрошити новац на човека кога Републиканска странка буде номиновала као свог кандидата на изборима у новембру, дакле противника демократа – Хилари Клинтон или Бернија Сандерса, али још нису објавили ко је њихов фаворит у конзервативном табору. Амерички медији сазнају да су то сенатори Тед Круз и Марко Рубио, док браћа Коук не могу да смисле Доналда Трампа, за кога сматрају да није искрени фискални конзервативац. Одбојност према идеји да држава треба да се меша у економију и прерасподељује богатство наследили су од оца Фреда који је стекао иметак у нафтном бизнису као инжењер који је усавршио рафинисање сирове нафте у гориво. Фред Коук је презирао Њу дил, сматрајући га подстицајем да се лењивци ослањају на помоћ државе. Имао је чврсте антикомунистичке ставове, али му они нису сметали да због профита склопи посао са Совјетима и Стаљинов петогодишњи план погура градњом 15 рафинерија. Са нацистима је такође пословао, али је њих и ценио. Његови инжењерски нацрти и помоћ при изградњи рафинерија били су од велике помоћи војсци Трећег рајха. Фред Коук је, како је сазнала новинарка Џејн Мејер, постао велики поштовалац Хитлера па је 1938. чак и написао да „су једине стабилне земље Немачка, Италија и Јапан јер вредно раде”. Мејерова је у новој књизи о овој фамилији написала и да је Фредове синове одгајала немачка дадиља заљубљена у фирера.
Браћа Коук потрошиће близу милијарду долара на кампању (Фото Принтскрин/Си-Ен-Ен)
Осим што упумпавају новац у изборне кампање, Дејвид и Чарлс, сваки „тежак” по 40 милијарди долара, финансирају и бројне невладине организације, универзитете, тинк-тенкове попут института Кејто, а њихова идеологија и новац стајали су и иза покретања ултрадесничарског покрета „Чајанка” који је на једно време угасио Обамину савезну владу. Потрошили су милионе долара на кампању против зелених технологија, при чему се њихова стратегија заснива на томе да разни институти шире сумњу у климатске промене као што дуванска индустрија потхрањује сумњу да је пушење заиста штетно по здравље. Коукови говоре да само подржавају кандидате којима је слобода (улагања, зарађивања, ношења оружја) на првом месту, али је њихова идеологија увек у сврси њиховог бизниса. Како пише „Њујорк ривју ов букс”, улагање у политичаре им се исплатило јер су они гласали против повећања пореза за богате и намета за прљаве технологије. Иронично, највећи непријатељи државе стицали су богатство управо захваљујући пословима са државом, при чему су за те уговоре гласали политичари са њиховог платног списка.
Занимљиво је да готово сви кандидати на овим изборима као тему своје кампање узимају борбу против неједнакости или корумпираног система и елита, а да се за новац за кампању обраћају управо људима из естаблишмента који чине све да спрече равноправну расподелу богатства (Сандерс једини не узима новац од богаташа и крупног капитала). Барак Обама је инсистирао на томе да демократе не смеју да примају уплате од лобиста, представника специјалних интереса, али се Демократска странка оглушила у ту забрану, прихватајући њихове доларе. Кампању Клинтонове у великој мери финансирају банкари са Волстрита, због чега јој је тешко веровати када каже да ће се старати за једнакост у друштву.
Расположење бирача је на досадашњим страначким изборима показало да су грађани презасићени политичарима у рукама милијардера финансијера. То у знатној мери објашњава успех Сандерса и Трампа. Сандерс се ослања на ситне донације најчешће од по 30 долара. Одбија помоћ такозваних суперпакова, посебних организација које су званично одвојене од изборних штабова, али које троше неограничене своте новца да би потпомогле избор одређеног кандидата, плаћајући рекламе у корист одређеног кандидата и водећи негативну кампању против његових супарника. Суперпакови се ослањају управо на донације милијардера попут Коукових. Трамп у највећој мери сам финансира своју кампању и његова порука бирачима у суштини се своди на то да је непоткупљив, док су остали републиканци „марионете Коукових”.
Бројне организације противе се неограниченим донацијама и утицају богаташа на политичаре. Центар за одговорну политику је дошао до података да се сваки кандидат редовно састаје са највећим финансијерима и да са њима чак разматра и стратегију за кампању, при чему се њихова реч обавезно слуша. Наравно, ако њихови фаворит победи, очекују да им услуга буде враћена у виду мањих пореза, повољних уговора са државом, помоћи у иностранству и доношења одговарајућих закона.
Ипак, појединим кандидатима не помаже ни сав богаташки новац. Џеб Буш је сакупио 139 милиона долара, био је најомиљенији међу најимућнијим донаторима, на почетку утакмице је располагао са више новца него сви остали учесници заједно, а опет је прошле седмице морао да се повуче после срамотно малог броја освојених гласова.
