Novosti online

Колико милијарди тражи Турска за заустављање избеглица

Европска унија и Турска су пре два месеца усвојиле „акциони план” о заједничком решавању проблема избеглица, али још није видљив било какав резултат. На релацији Брисел–Анкара и даље се настављају погађања, а талас миграната не јењава.

Драма очајника који из Сирије и Ирака стижу у Турску све је тежа и тежа: само у јануару се у Егејском мору удавило 360 миграната, међу њима 60 деце. Према подацима Међународне организације за мигранте (ИОМ) у првом месецу је у Грчку, и поред хладног и ветровитог времена, прешло 62.000 бескућника. То је знатно повећање у односу на исти период прошле године. Са пролећем, које је на хоризонту, сигурно треба очекивати поплаву бескућника, и то је оно због чега се сада хватају за главу у Атини и другим земљама које су прве на удару.

Крајем новембра Брисел и Анкара су се договорили да Турска на својој територији заустави талас избеглица, а заузврат ће од ЕУ добити три милијарде евра. Али, то је до сада остало мртво слово на папиру: пошто није било сагласности свих 28 земаља у Бриселу, Анкара још није добила обећане паре, а бескућници свакодневно покушавају да се преко Егеја домогну „бољег живота” у земљама западне Европе.

Медији у Немачкој („Велт” и Дојче веле) сада тврде – како се преноси у Истанбулу – да тај застој није случајан. Позивајући се на високо позиционираног дипломату у Европској унији, у Берлину пишу да Турска сада тражи још више пара. „Анкара жели да добије пет милијарди евра за избеглице, а ми остајемо при раније договореној суми – три милијарде”, рекао је новинарима тај извор у Бриселу. То питање је, наводно, покренуо премијер Ахмет Давутоглу у разговорима са канцеларком Ангелом Меркел приликом недавне посете Берлину.

У Анкари одлучно демантују те тврдње. „Ми никада нисмо трговали са судбином избеглица – ни са ЕУ нити са било ким”, каже потпредседник владе Нуман Куртулмуши, преноси државна агенција Анадолија.

У појединим земљама Европске уније тврде да Турска чини мало, или готово ништа, да спречи кријумчарење избеглица у Грчку и даље на запад. У Атини чак званично оптужују да у тим мутним пословима, у којима мафијаши из Турске, Грчке, Бугарске и других земаља годинама обрћу милионе евра, учествују и локални званичници у турским лукама.

У Турској се тренутно налази два милиона и двеста хиљада избеглица које су углавном стигле из Сирије и Ирака. Иако се често каже да није све у парама, у влади се тврди да је то земљу досад коштало, према најновијим подацима, чак девет милијарди долара. У Анкари се са приметном дозом критике подсећа да је тим несрећницима међународна заједница за пет година уделила милостињу од свега 400 милиона долара.

ЕУ нема избора, мора да сарађује са Турском уколико жели да преживи највећи цунами избеглица у годинама после Другог светског рата. Мораће да обезбеди најмање три милијарде евра, и то углавном из националних буџета а не из заједничких фондова: Немачка 430 милиона, Британија 330, Француска 310 милиона, Италија 230 милиона… У Риму су у почетку дигли глас против те иницијативе, али је после разговора канцеларке Меркел и премијера Матеа Ренција тај неспоразум изглађен.

„Ми се надамо да ће нам три милијарде евра бити доступне до краја фебруара”, изјавио је турски министер за евроинтеграције Волкан Бозкир, који управо борави у Бриселу да би тамо прецизирао појединости. Те паре ће се, како се најављује, трошити за запошљавање избеглица, здравствену заштиту и школовање њихове деце.

Погађања Турске и Брисела се сигурно неће на томе зауставити, поготово што се у овом случају заиста не ради само о парама. Турска сада покушава да искористи нову ситуацију и да убрза процес визне либерализације.

Премијер Давутоглу очекује да ће визе бити укинуте да краја године. У Бриселу немају куд, али заузврат траже да Анкара потпише уговор о реадмисији, што би отворило капије за повратак у Турску избеглица које не добију азил.

То је једна страна медаље. У Анкари очекују да ће после вишегодишњег застоја коначно оживети и приступне преговоре за улазак у пуноправно чланство у ЕУ. На дневном реду би требало да се нађу пет поглавља која су скоро деценију била на леду. У Бриселу се сада прилагођавају новој ситуацији: приметно „затварају очи” на кршења људских права и прогоне новинара и универзитетских професора у Турској који су се јавно заложили за мирно решење курдског проблема и прекид крвопролића на југоистоку Анадолије.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh