Novosti online

Колико су агенције омануле у предизборним прогнозама

Истина је негде између. Овако би укратко, после изласка на биралишта, могла да се упореде различита предизборна истраживања јавног мњења о томе како ће Србија гласати. Тако је у више предвиђања која су објавили „Антена група Србија” и Цесид, „Фактор плус”, „Ипсос стратеџик маркетинг” Српска напредна странка имала подршку већу од 50 одсто, али је било и оних који су јој додељивали мање од 45, попут Нове српске политичке мисли – 44,8 процената.

Истовремено, према убедљивој већини агенција које су опипавале предизборни пулс грађана, Покрет „Доста је било” Саше Радуловића био је мало испод цензуса, а на око пет одсто налазио се ДС. Најмање дилема истраживачи су имали око СПС-а и СРС-а и били су једногласни да ће ове две странке комотно ући у парламент.

„Савезу за бољу Србију” СДС-а, ЛДП-а и ЛСВ-а поједини аутори, као „Нинамедија”, давали су благу предност, од пола до једног процента у односу на демократе. Коалиција Двери и ДСС код више агенција налазила се око цензуса, осим код Нове српске политичке мисли (НСПМ) која им је предвиђала 6,4 процента. Цесид је крајем марта објавио да ДСС-Двери имају чак осам процената подршке, а 17. априла да су пали на пет одсто.

„Они су специфични по извесном опадању све време кампање, а ми смо истраживање завршили недељу дана пре гласања. Кључан је био раст СРС-а и ту негде може да се нађе одговор за такав пад ДСС-а. Што се тиче СНС-а, који је по неколико различитих аутора бележио више од 50 одсто, један од разлога би могао да буде што смо ми и даље једно друштво неповерења и затворености, па се бирачи владајућих опција лакше и отвореније изјашњавају него они који гласају за опозицију”, наглашава за „Политику” Бојан Клачар из Цесида.

Да су истраживачи имали отежавајућу околност, јер је постојао велики број неопредељених испитаника или оних нису желели да кажу за кога су, уверен је и Владимир Пејић, директор „Фактор плуса”.

„Истраживање смо окончали пет дана пре отварања биралишта. По нашем испитивању СНС је имао 50,9 одсто и до таквог исхода можда је довела чињеница да постоје бирачи који се нису опредељивали до самог момента изласка на изборе, а на гласању су заокружили неку другу партију. Такође, требало би имати у виду да СНС има толику подршку, да је грешка од један или два одсто у домену статистичке. Далеко мања него када неко има укупно шест или седам процената и када се бори за цензус”, наводи Пејић.

„Фактор плус” је као и НСПМ предвиђао улазак шест листа у парламент, а и по једнима и по другима је испод цензуса био покрет Саше Радуловића. Да није лако истраживати јавно мњење, јер се многи грађани устручавају да се изјасне, рекао је и Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ, који је навео да је најтеже било установити рејтинг СНС-а и ДС-а, а демократама је по овом извору предвиђана подршка од 7,5 процената.

„Интересантно је да у чисто телефонској анкети рејтинг напредњака иде и до 50 одсто, а ДС постоји само у траговима. Код теренске анкете СНС једва стиже до 40 процената, а знатно су јачи ДС, Двери–ДСС и ДЈБ”, преноси Б92 изјаву Вукадиновића, дату агенцији Бета.

Бојан Клачар подсећа да је свако истраживање „поглед у прошлост” са циљем да прикаже одређене трендове у моменту објављивања и да није могуће погодити тачан учинак странке у сваки промил.

„Оно што може битно да утиче јесте и пројектовани проценат излазности на биралишта. Ми смо у једном тренутку пројектовали да ће она бити 53 одсто, а у другом да ће бити између 55 и 56 одсто. Када се све то узме у обзир, грешка и код нас, а чини ми се и код колега из више агенција, није велика и углавном се креће у опсегу од минус до плус 2,4 процента, изузев у случају СНС-а” закључује Клачар.

А када се одступања у истраживањима упореде са онима из 2014. делује као да су пре две године предвиђања била мање прецизна него сада. По многима, напредњаци су тада били за неколико процената ниже од својих 48,35 одсто освојених на изборима 2014. док је у готово половини испитивања ДС-у који је на изборима добио 6,03 додељивано и више од 10 одсто.

Бољи резултати тада су најављивани и Тадићевом НДС-у, а готово сви су објавили да ће ДСС, који је освојио 4,24 одсто, релативно комотно прећи цензус. За ЛДП се веровало да је на ивици уласка у парламент, иако је после гласања пребројано да има 3,36 одсто.

————————————————————————————————

„Фактор плус” најтачније погодио изборне резултате опозиције

Међу најтачнијим истраживањима када је реч о опозиционим странкама нашло се испитивање „Фактора плус”, а Владимир Пејић указује на велики број притисака на агенције управо из појединих партија опозиције.

„Без обзира на то што је кампања била мирна, реакција странака је можда било највише од када се бавим овим послом, а то је око две деценије. Чак три странке које су по нашој агенцији биле на пет или шест одсто издавале су саопштења како су нам истраживања намештена. Једни су тврдили да имају 18, други 14, а трећи 11 одсто. Испоставило да смо готово стопроцентно погодили њихов резултат. Зато бих апеловао да се тај притисак убудуће смањи, а онога ко злоупотребљава истраживање једноставно ће казнити само тржиште”, каже Пејић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh