Кад обилазим родитеље, увек ме у њиховој згради обрадује иста слика: улаз пун дечјих колица, уредно поређаних у ћошку. Има ли лепшег призора од тога?
Судећи по новом предлогу закона о становању и одржавању зграда, ова појава биће строго санкционисана. Родитељи ће, ако оставе колица у ходнику зграде, плаћати казну и до 50.000 динара јер на тај начин угрожавају простор и слободно кретање станара.
Довољно ће бити да неки „чика комшија”, који нема малу децу, а времена има напретек, позове комуналну полицију и ето белаја за маме и тате који неретко завршавају код судије за прекршаје.
Нешто слично доживела је ових дана Пожаревљанка Маја Буквић, мајка двоје мале деце. У повратку из вртића, с намирницама у једној, бебом у другој руци, док ју је четворогодишњи син држао за сукњу, на улазу зграде дочекале су је налепнице о забрани остављања дечјих колица у ходнику, бицикла.
Ова наредба Мају је довела до очаја, баш у тренутку када су јој фалиле најмање још две руке, као и већини мајки које саме брину о својој деци. Уз то, зграда у којој живи нема лифт, нема подрум, а богами ни кућни савет.
У њеном улазу има још седам беба и неки од родитеља живе чак на петом спрату без лифта. Куд ће они са дечјим колицима? Маја је свој бес и љутњу поделила са пријатељима на „Фејсбуку”, а брзином „светлости” њена кратка исповест изазвала је праву лавину осуда на тој друштвеној мрежи.
Коме сметају дечја колица? У пожаревачком случају није познато ко је од станара издао „наредбе” младим родитељима. Верује се да је реч о доконом „чика комшији” с почетка текста који је, ето, решио да заведе ред у свом „дворишту”.
Гледано из угла новог закона, испада да дечја колица сметају и држави. У земљи „беле куге” на тапету су бебе. И родитељи који се, у овим претешким временима, ипак одлуче да рађају. Њима се стаје на пут, дисциплинују се, кажњавају. Творцима закона не смета што у Србији полако нестају читави градови, али зато сметају дечја колица у ходницима зграда.
Испада да је држава решила све друге проблеме, досадно јој је и нема преча посла. А где је закон који би подстицао рађање, док кукамо како нам пада наталитет? Где су подстицајне мере и стимулације за родитеље…? Да ли у овој земљи постоје услови за пристојан живот и макар какву будућност тих беба. Стратегија останка у Србији да потпуно не би нестала?
Има ли лепшег призора од зграде пуне разних шарених дечјих колица. Камо лепе среће да их на сваком спрату има по неколико. Где би нам био крај. Има ли лепше буке од дечјег плача? Има ли веће среће за сваког нормалног станара кога уместо сивих зидова, графита, мемљивих подрума, прљавштине и намргођених комшија, у згради запахне мирис беба? То питање важи и за државу. Да ли су вама потребни закони који „миришу” на морталитет?
