Stopa zaposlenosti Roma u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj dva i po puta je niža u odnosu na neromsko stanovništvo, izjavio je danas u Budimpešti zvaničnik Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Orhan Usein.
Otvarajući dvodnevnu konferenciju Inovativni pristupi zapošljavanju Roma, Usein, vodja akcionog tima projekta Integracija Roma 2020, rekao je da istraživanje Programa UN za razvoj (UNDP) i Svetske banke pokazuje da je svega 16,5 odsto stopa zaposlenosti Roma u regionu proširenja EU na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.
Usein je kazao da je veoma ograničen efekat mera aktivnog zapošljavanja Roma na njihovu integraciju u tržište rada i da te mere najčešće nemaju dugotrajnu održivost.
„Sva istraživanja koja smo sproveli pokazuju da je teško integrisati Rome u tržište rada zbog njihovih niskih kvalifikacija, zbog diskriminacije, zbog toga što se zapošljavaju samo dok traju subvencije“, naveo je Usein.
Dodao je da na današnjoj konferenciji, koju organizuju RCC i Fond za obrazovanje Roma (REF), treba razmotriti koje su izmene neophodne u merama aktivnog zapošljavanja i koje su pouke izvučene iz primene tih mera na druge ranjive grupe, a mogu biti primenjene i na Rome.
Predstavnik Evropske komisije Dominik Be rekao je da je prioritet EU unapredjenje pristupa zapošljavanju Roma, naročito mladih, ali da u tome nema nikakvog opipljivog napretka.
„U zapošljavanju Roma u poslednjih 10, 20 godina nema nikakvog napretka. Ukupno gledano, privreda raste, ali Romi stagniraju i kaskaju za ukupnim razvojem“, kazao je Be, koordinator za integraciju Roma pri Generalnom direktoratu za zapošljavanje Evropske komisije.
On je naveo da je važna veza obrazovanja i zapošljavanja za poboljšanje položaja Roma i dodao da je za promenu postojećeg trenda neophodno kvalitetno i inkluzivno obrazovanje.
„Obrazovanje mora da bude inkluzivno, a to ne znači samo da nema segregacije, već da škola i obrazovni sistem pruže i dodatnu podršku“, rekao je Be.
On je naveo da mladi Romi, ali i drugi ljudi koji uspešno završe školovanje nemaju veštine tražene na tržištu rada i da je neophodno premostiti taj jaz.
„Kratkoročno gledano, prioritet je da se premosti jaz izmedju obrazovanja i zapošljavanja, a dugoročno je potrebno unaprediti kvalitet i inkluzivnost obrazovanja“, kazao je Be.
Direktor Fonda za obrazovanje Roma (REF) Nadir Redžepi rekao je da radije govori da su Romi diskriminisana, a ne marginalizovana grupa, posebno u obrazovanju, jer svako dete ima drugačiji tretman zbog njegovog društvenog i kulturnog porekla.
Za REF je „najproblemtičnije“, kazao je Redžepi, što diskriminacija potiče od javnih ustanova i javnih službi.
Naveo je da za Rome „posla nema“ i da se pre 10, 15 godina očekivalo da će Romi čim diplomiraju dobiti posao, ali da se to ne dešava.
Viša ekspertkinja za veštine i mobilnost RCC-a Vanja Ivošević rekla je da je u svakoj od zemalja regiona došlo do izvesnog oporavka ekonomskog rasta i da sada postoji rast, a ne više pad zapošljavanja.
„Godišnje praćenje sprovodjenja strategije Jugoistočna Evropa 2020 pokazalo je prve znake privrednog oporavka u šest ekonomija zapadnog Balkana što je u pogledu stopa zaposlenosti značilo njihov stalni rast od 2016. godine“, navela je Ivošević.
Ona je kazala da je u regionu otvoreno preko 600.000 novih radnih mesta, ali je dodala da ona nisu ravnomerno rasporedjena medju stanovništvom, već da su visoko obrazovane osobe i muškarci imali najviše koristi.
Konferenciju organizuju Savet za regionalnu saradnju (RCC), u sklopu projekata Integracija Roma 2020 (RI2020) i Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP), i Fond za obrazovanje Roma (REF).
Na konferenciji učestvuju državni službenici zemalja Zapadnog Balkana i Turske, uključujući nacionalne kontakt tačke za Rome, predstavnike javnih službi za zapošljavanje i ministarstava koji se bave oblastima zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, kao i predstavnike lokalnih samouprava, civilnog sektora i medjunarodnih organizacija.
Najveće prepreke zapošljavanju Roma u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj su nedostatak obrazovanja i diskriminacija, izjavio je danas u Budimpešti konsultant Rasim Tulumović.
„Najveći problem je nedostatak obrazovanja i obrazovnih prilika, kao i diskriminacija, odnosno negativni stavovi i predrasude prema Romima koji postoje i u javnom i u privatnom sektoru, ali više u javnom“, rekao je Tulumović na konferenciji Inovativni pristupi zapošljavanju Roma.
Na konferenciji koju organizuju Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Fond za obrazovanje Roma (REF), Tulumović je kazao da se u strategijama zemalja regiona za Rome kao prepreke zapošljavanju navode i nedostatak veština, teška ekonomska i socijalna situacija Roma, nedostatak koordinacije medju institucijama, kao i nedostatak Roma zaposlenih u javnim, naročito prosvetnim ustanovama.
Tulumović je dodao da sve zemlje regiona proširenja EU – Zapadni Balkan i Turska, treba da izdvajaju više novca za mere aktivnog zapošljavanja Roma, ali i da urade ozbiljna istraživanja o efektima mera na romsku populaciju.
Kao moguće mere zapošljavanja Roma, Tulumović je naveo jačanje kapaciteta biroa za zapošljavanje i sistema srednjeg stručnog obrazovanja, zatim borbu protiv diskriminacije, integrisanje Roma na tržište rada putem prekvalifikacija, kao i pospešivanje razvoja romskog preduzetništva i zapošljavanje nacionalnih manjina u javnim službama.
On je rekao da „puno tih mera nije primenjeno“ i da se ne bave na dugoročan način zapošljavanjem Roma.
Ukazao je da treba raditi na boljem prikupljanju informacija o zapošljavanju Roma, da treba uvesti kvote za njihovo zapošljavanje u javnim ustanovama, da fokus treba da bude na direktnom zapošljavanju, a ne preko javnih službi i da je potrebno zaposliti Rome u službe za zapošljavanje, ali za stalno, a ne privremeno.
Profesor Vilijam Bartlet, koji je za današnju konferenciju izradio izveštaj o politikama zapošljavanja u regionu, rekao je da gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana izdvajaju na mere aktivnog zapošljavanja manje od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok takozvane stare članice EU troše u tu svrhu oko jedan odsto BDP-a.
„Na finansiranje aktivnih mera zapošljavanja u ‘starim’ članicama EU izdvaja se oko jedan odsto BDP-a, dok sve zemlje regiona troše manje od 0,2 odsto, osim Crne Gore koja izdvaja 0,4 odsto“, kazao je Bartlet.
Medju zemljama regiona, naveo je Bartlet, moguće je napraviti podelu prema tome kako one rasporedjuju novac na mere zapošljavanja – na obuku, podsticaje za zapošljavanje (subvencije), direktno stvaranje radnih mesta i na podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa (startape).
„Utrošak na mere aktivnog zapošljavanja uravnotežen je u Srbiji, Makedoniji, i Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je neuravnotežen na Kosovu, u Albaniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj“, rekao je Bartlet.
On je dodao da se u Srbiji malo troši na usluge savetovanja ljudi kako da dodju do posla, ali i da ta zemlja „odskače od drugih“ u regionu po programima za lica sa invaliditetom.
„Albanija i Kosovo troše puno na obuku, Bosna i Hercegovina i Crna Gora podstiču startapove, dok Srbija i Makedonija naglasak stavljaju na zapošljavanje i podsticaje za startapove“, naveo je Bartlet.
