Коритњак је некада било село код Нишке Бање, и то једно од најближих. На планини Коритњак, управо на брду право изнад Бањског шеталишта, с прелепом панорамом Нишке котлине, Коритњак је могао бити излетиште и ваздушна бања, или центар сеоског туризма, или састајалиште ловаца, планинара и љубитеља природе…
Судбина је имала, на жалост, другачије планове.
Коритњак је село за које се поуздано зна да је постојало још у петнаестом веку. По доласку Турака као освајача, село је делом било насељено Власима и муслиманским становништвом, а имало је и повлашћен статус – помагало је државу за време рата, те становници нису имали војну обавезу.
Становници су се, до краја Другог светског рата, бавили сточарством, мршавим ратарством и производњом креча.
Према попису из 1948. године, у селу је живела 171 душа.
Данас у Коритњаку нема живе душе.
Стижемо у ово напуштено село аутомобилом, уским и стрмим асфалтним путом до полетишта параглајдериста испред села. На даље, пут није асфалтиран, па продужавамо пешице кроза шуму.
Пролазимо испод далековода и посматрамо, с висине, Малчу, Јасеновик, Горњу Врежину и друга нишка села.
После краћег пешачења, долазимо до сеоских кућа.
Оронуле нахерене тугларе, неокречене и с прикрпљеним крововима, у давно запуштеним двориштима.
Село, очигледно, никада није изашло из деветнаестог века – нигде нама никакве бандере нити жице.
На нас лају сеоски кучићи, па закључујемо да овде мора бити бар неког човека – пси од памтивека живе поред људи.
И, заиста, срећемо живог човека. Станислав Недељковић, старији мештанин, кренуо је с пластичним балоном по воду за пиће.
„Не живим овде већ годинама, дошао сам да обиђем кућу и да се припремим за сечу дрвета у оближњој шуми.“, каже Станислав, и објашњава: „У овом селу нико не живи већ годинама, а све је мање и људи који су уопште икада овде живели. Њихови потомци понекад дођу ради сече шуме, али све ређе. Током лета, када су велике врућине, дођу власници кућа јер је на висини пријатније, али то кратко траје. Земља се не обрађује, њиве су већ потпуно зарасле, стока се у селу не чува.“
„Сем мене и супруге, ретко ко се одлучи да овде понекад преноћи. У селу нема, нити је икада било, електричне енергије, водовода, канализације, нити телефона.“
Како је то могуће? Налазимо се врло близу Нишке Бање, само четири километара удаљени од железничке пруге Ниш – Софија?
„Још 1948. године, постојао је предлог да се село електрификује. Међутим, поставило се питање да ли село Коритњак, уопште, треба да остане на овом месту. Из наведеног разлога, електрична струја није уведена, нити је касније било шта улагано у село. Пут којим сте дошли је асфалтиран због летова параглајдером, не због села. Народ се, временом, потпуно иселио одавде.“
„Најтеже ми пада што су овде учестале крађе. И у оваквој пустоши, лопови налазе разлога да обијају страћаре и из њих краду шта год нађу. Пре неког времена, супруга и ја смо се вратили у град, а у нашој кући је остало нешто хране. Лопови су провалили у кућу да би украли храну!“
И тако Коритњак, још увек, стоји као споменик некада живог села.
Да бисте га видели, дођите до Нишке Бање, па путом према Раутову и на првој раскрсници десно.
Можете и пешице; пут је стрм, али није дуг.
Не покушавајте да видите Коритњак на Гугл мап или из неке летелице. Потпуно је зарастао у дрвеће, тако да се из ваздуха не може видети.
А, све то је могло да буде и много другачије. Просто је немогуће да током читаве друге половине двадесетог века није било баш никаквих могућности за развој села до кога се може доћи пешице из Нишке Бање.
Кроз село пролази високонапонски далековод. Зар није било никаквих могућности да се село електрификује када је далековод грађен?
Можда би се и сада могло нешто поправити. Ако ништа друго, параглајдеристи су овде редовни гости. Уз мало улагања, Коритњак би могао да привуче посетиоце бар по том основу. Релативно малим улагањима, неколико кућа у селу би могло да се оспособи за пристојан боравак гостију, бар преко дана.
Несхватљиво је да не постоји никакав путоказ нити табла на улазу у Коритњак.
Можда смо, ипак, сами ковачи своје судбине.
Ниш, јул 2018. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
