Недоумицама у вези са бројем преминулих у Србији од корона вируса које трају месецима јер још нема прецизних објашњења како се утврђује узрок смрти, додатно је допринео епидемиолог Предраг Кон рекавши да је од марта до јуна три пута више људи умрло него што је објављено.

Званичници су до сада су говорили да тачан узрок смрти не може да буде утврђен, јер се не раде обдукције, према препорукама Светске здравствене организације.

Кон је за ТВ Њузмакс Адрија рекао да је, истражујући податке Градског завода за јавно здравље у Београду, за период од марта до јуна 2020, утврдио да је забележено 210 случајева у којима је у потврдама о смрти писало да је непосредни или основни узрок смрти Ковид-19.

А тада је, додао је, било званично пријављено 118 смртних случајева, а за још 102 случаја није био јасно наведен узрок смрти.

Према званичним подацима, до 29. септембра у Србији је од последица вируса корона преминуло 749 људи,

Реакције

Министар здравља Србије Златибор Лончар рекао је новинарима да подаци које је изнео Кон о смртности од ковида-19 нису коначни и да тек треба да се уради ревизија и да се ти подаци провере.

Он је рекао да је Кон „лепо образложио“ да постоје подаци који нису ушли у систем, али да је саопштавано и објављивано све што знају до сада.

Од чега је неко умро може да потврди само обдукција, а то није урађено ниједном пацијенту за кога се сумња да је преминуо од ковида, рекао је Лончар, пренела је Телевизија Н1.

Кон је раније да су подаци о броју заражених и умрлих од последица корона вируса сада „врло приближни и врло тачни“, иако је на почетку епидемије постојао проблем и у информационом систему који бележи број заражених и умрлих.

У свету не постоји општеприхваћени стандард за регистровање смрти од вируса корона, па постоје разлике у томе како разне државе бележе те случајеве, подаци су ББЦ Ријалити чека.

Шта кажу званични бројеви и како се прикупљају?

Закључно са 29. септембром 2020. године, у Србији је од последица вируса корона преминуло 749 људи, а укупан број заражених је 33.479.

Од почетка епидемије до данас, тестирано је 1,127,678 људи, подаци су Министарства здравља који се објављују на сајту Covid19.rs.

Сајт Covid19.rs део је информационог система који је основала Влада Србије како би вршила епидемиолошки надзор за време епидемије.

Здравствене установе, институти и заводи за јавна здравље, лабораторије које врше тестирање и други надлежни органи у информациони систем убацују податке о излеченим, преминулим, тестираним и особама којима је изречена мера самоизолације, пише у решењу Владе.

Како се у другим земљама бележи број људи преминулих од последица вируса корона?

Крис Морис и Ентони Рубен, ББЦ Ријалити чек

Постоје разлике у томе како земље бележе смрти од Ковида-19.

Француска и Немачка, на пример, уврштавају и бројке из геронтолошких центара у статистици које износе у новинама сваки дан.

Али дневне бројке у Енглеској односиле су се само на смрти у болницима до 29. априла, када је и она почела да рачуна смрти из геронтолошких центара.

Додатно компликује ствар то што не постоји прихваћени међународни стандард како рачунати смрти или њихове узроке.

Да ли је неко морао да буде тестиран позитивно на вирус корона да би био увршћен у статистику или су сумње лекара довољне?

Немачка рачуна смрти у геронтолошким центрима само ако су људи били позитивни на тесту за вирус. Белгија, с друге стране, рачуна сваку смрт за коју лекар сумња да је била узрокована вирусом корона.

Више о томе зашто је тешко упоређивати бројеве преминулих и оболелих од вируса корона из различитих држава, можете прочитати овде.

Шта је Предраг Кон рекао о информационом систему и смртним случајевима?

„До јуна месеца било је три пута више смртних случајева него што је писмено пријављено и објављено“, рекао је Кон у ТВ програму Њузмакс Адрија..

Навео је да информациони систем који бележи епидемиолошке случајеве није био прецизан.

„Ми први пут користимо један информатички систем. Тај информациони систем, у једном тренутку, у једном периоду, није био довољно прецизан и не могу да тврдим зашто – дакле негде од средине јуна он није био прецизан“, изјавио је.

Он је нагласио и да на почетку епидемије нису постојале ковид-амбуланте, што је отежавало прикупљање података.

Навео је да смртни случајеви не могу прецизно да се исказују уколико не прође одређен период и да се тек за два месеца враћају назад подаци који су уписани у потврди о смрти.

Проблеми са информационим системом Covid19.rs

Ово није први пут да се говори о проблемима у вези са бројевима преминулих и заражених, као и о проблемима у вези са информационим системом који држава користи за прађење епидемије.

Истраживачка мрежа БИРН, крајем јуна, објављује да су од 19. марта до 1. јуна 2020, од вируса корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период.

На сајту Covid19.rs објављен је податак да је у истом периоду од последица вируса корона преминуло 244. људи.

БИРН је навео да је до бројева дошао на основу увида у податке који су део званичног информационог система Covid19.rs.

Увидом у исте податке БИРН је дошао до података да се број заражених на дневном нивоу средином јуна кретао између 300 и 340 новооболелих, а не око 97 новоооболелих, што је званично саопштено на сајту.

Предраг Кон је тада изјавио да је могуће да су „новинари БИРН-а у праву“, али и да је могуће и да су „у праву државни органи који су демантовали новинарске извештаје“.

„Ствар је у томе што је нејасно како се ти подаци обрађују, што значи да мора да се побољша апликација која их прикупља или да почнемо да их ‘пешке’ прикупљамо, као некада“, рекао је Кон у јулу.

И недељник НИН је објавио да је у јулу у Србији урађено бар 100.000 тестова мање него што су то показали званични подаци, а број оболелих је умањен, пренела је агенција Бета.

У априлу 2020, корисничко име и лозинка за приступ систему Covid19.rs завршили су на интернету, а овим подацима могао је да приступи свако, објавила је тада невладина организација за унапређење људских права и интернет слобода Шер фондација.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у јулу 2020, издао је опомену Институту за јавно здравље Батут, руковаоцу овог система, због пропуста са управљањем подацима.