Неколико медијских и продуцентских кућа чији пројекти нису одобрени на конкурсу Града Београда за суфинансирање пројеката из области јавног информисања, покренуће заједничку тужбу пред Управним судом за поништавање одлуке о додели средстава.
Према оценама адвокатске канцеларије сакојом сарађује Независно удружење новинара Србије (НУНС), кроз анализу поступка установљено је да има основада се конкурс обори, рекао је за Данас генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић.
– Заједнички управни поступак биће покренут одмах након празника, а за сада нам се обратило неколико озбиљних медијских кућа које сматрају да је процедура незаконито спроведена.
Сумњамо у компетентност стручне комисије, која је и прошле године радила у готово истом саставу, и зато оспоравамо њену одлуку – рекао је Раковић.
Према речима адвоката НУНС-а Срђана Глига, уочене су неправилности на конкурсу, како у саставу стручне комисије, тако и у одлуци о самој расподели средстава.
– Решење Града Београда је спорно јер су заправо највеће суме новца додељене правним лицима која су основана током трајања конкурса – казао је Глиго.
Он је додао да је у оваквим случајевима једини правни лек управни спор, те да је већ било примера у пракси, у Нишу и Лесковцу, када су прошлогодишњи конкурси оспорени и враћени на поновно одлучивање.
Резултати конкурса којим је Град Београд разделио готово 86 милиона динара само „подобним медијима“, изазвали су бурне реакције у медијској јавности.
Осим неке врсте одмазде према медијима који критички извештавају, цео поступак је прошао у атмосфери нетранспарентности, сумњиве неутралности комисије и игнорисању струковних удружења.
Међутим, нису испоштовани ни основни услови постављени у конкурсу.
Наиме, конкурсом се налаже да „учесник конкурса може конкурисати само са једним пројектом”.
Не само да је шест медијских и продукцијских кућа на конкурс доставило више од два пројекта већ су и међу онима којима су средства одобрена, две куће добиле новац за по два пројекта.
Тако је Студио Маг из Обреновца у власништву Мирослава Пауновића добио три милиона, а Телевизија Гем из Лазаревца (GMC Trade d.о.о, у власништву Селме и Михајла Цвијовића) добила је 2,5 милиона динара.
Међутим, даље у тексту конкурса стоји још један услов, наизглед неспоран: „Издавач више медија има право учешћа на конкурсу с једним пројектом за сваки медиј”.
Тај услов можда не би био споран да таквих издавача „који производе медијске садржаје из области јавног информисања на територији града Београда“, заправо има тек пар.
Први је Adria Media Group, издавач Курира, Newseeka, и низа недељних часописа, који је добио укупно пет милиона динара за три пројекта, а конкурисао је са чак седам пројеката.
Друга кућа је Maxim Media Plus у власништву породице Крџић, о којој је Данас већ писао. Власници ТДИ радија, радија ЈАТ, радија Каролина и Life FMали и Студија Б, однели су у збиру 13 милиона динара.
Самосталним пројектима конкурисали су ТДИ коме је додељено 2,5 милиона динара и ЈАТ који је добио три милиона, док је Maxim Media Plus конкурисао са још четири пројекта који нису одобрени.
Милош Крџић је и сувласник продукцијске куће Magic Records, која је за пројекат „Зауставимо насиље“ добила 8 милиона динара.
Како је Данас већ писао, Комисија која је одлучивала о кандидатима формирана је нетранспарентно, у готово је истом саставу као и прошле године, а њену објективност доводи у сумњу чињеница да је чине новинари РТС, ПИНК телевизије, Студија Б и Вечерњих новости.
Чланове комисије именована је директорка градске информативне службе, Мирјана Павичић, поред њихових имена наведено је да су „независни стручњаци“, а при том решење о њиховом именовању не постоји.
До објављивања резултата није се знало ко су чланови комисије, а конкурсом није предвиђен ни рок жалбе.
Необично је и то да су највише суме новца, које су се кретале од 5,5 до осам милиона динара, додељене мало познатим продукцијским кућама, неким регистрованим као власништво предузетника, од којих је неколико основано непосредно пре или у току конкурса.
Биљана Степановић, директорка Бизнис инфо групе, каже да никако није јасно који су критеријуми којима се комисија руководила при оцењивању пројеката.
Иначе, ова медијска кућа, која је за средства конкурисала пројектима за ТВ емисију и часопис Новаекономија, ни ове ни претходне године на градском конкурсу није добила ништа.
– Не могу да прихватим да пројекат није добар, или да не знамо да га напишемо, јер је наша медијска кућа учествовала у низу међународних пројеката и добијали смо средства у објективној атмосфери и оштрој конкуренцији.
Ако узмемо у обзир да су поједина предузећа добила и осам милиона динара, а основани су непосредно пре или чак пошто је расписан конкурс, није ми јасно на основу којих критеријума.
Занима ме како су та предузећа попунила ону рубрику у којој морате да наведете своје претходно искуство, референце, што је нека врста гаранције да сте ви озбиљни и да новац иде у праве руке, а што јеједнаод главних ствари која се вреднује – објашњава Степановићева.
Она додаје да је била предложена из Асоцијације штампаних медија за члана комисије, али да ни она ни Асоцијација никада нису добили одговор и образложење зашто није прихваћена.
– Медији су сами погрешили и прошле године и ове године што су овај конкурс ћутке прихватили.
И сада се чују само поједини гласови даово није у реду.
Сматрам да је неопходан притисак медија, па и оних који су новац добили, да се услови додељивања и критеријуми за избор и рад комисије учине јавним и транспарентни – закључује Степановићева.
Управни спор једини механизам
Закон о јавном информисању и медијима није предвидео жалбу органима управе, и за медије који су оштећени у процесу конкурсног суфинансирања медијских садржаја од јавног интереса, покретање управног спора је једини правни механизам дасе заштите у случају кршења законских и подзаконских аката од стране републике, покрајине и локалне самоуправе приликом доделе средстава.
Највише пара за четири медија Подсетимо, од 85,750 милиона динара, колико је раздељено одобреним пројектима, само четири куће, Адриа Медиа, Maxim Media Plus, Коперникус и портал Телеграф, узеле су чак 30 милиона динара.
Са друге стране, медији који критички извештавају о раду власти нису добили ни динара.
Поред листа Данас, средства нису одобрена ни недељнику Време, Медија центру, Новинској агенцији Бета, Новој Економији, порталу Пиштаљка.
Удружење новинара Србије (УНС) оштро протестује што је Град Београд више од трећине новца за суфинансирање медијских пројеката доделио фирмама и предузетницима који се не баве информисањем јавности и од којих су неке основане непосредно пре расписивања конкурса или чак по његовом расписивању.
Петочлана комисија у којој нису били чланови УНС-а, највећег и најстаријег новинарског удружења у Србији, више од 30 милиона динара одобрила је фирмама и појединцима који нису познати по бављењу новинарским послом, међу њима и фирми која изнајмљује аутомобиле.
Одлука о расписивању конкурса донета је 2. септембра, а вишемилионске износе добиле су фирме основане током ове године, као што је Брендер д.о.о. (основан 16. августа, добио 7.500.000 динара) и Ирик д.о.о. (основан 26. септембра, добио 9.000.000 динара).
Уместо да овим конкурсом заштите и унапреде јавни интерес у јавном информисању, београдске власти шаљу поруку да се плаше слободног извештавања у интересу свих грађана. Удружење новинара Србије позива Министарство културе и информисања да реагује на то што београдске власти обесмишљавају медијске реформе и другу годину заредом игноришу став професије и стручне јавности.
Аутор: Извор: Данас, УНС
