• Gradovi

    КОШАРКА У КОЛИЦИМА (КОНАЧНО) У НИШУ ЗАХВАЉУЈУЋИ НИШКОМ „ДИФУ“

     

    Последњих двадесетак месеци, сведоци смо учесталих активности у кошарци у колицима на целој територији Србије. Полако се формирају се клубови, организују домаћи и међународни турнири, тренира се озбиљно у више градова Србије, набавља се опрема, планира се спровођење припрема и камповa… Некако се искристалисало у јавности да постоји посебна веза између две субјекта који носе развој кошарке у колицима у Србији – Савез кошаркаша у колицима Србије (СККС) и Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу (ФСФВ). Иначе, протокол о сарадњи између СККС-а и ФСФВ-а је потписан средином 2017. године. И одмах се показао на делу. Студенти су користили могућности волонтирања на тренинзима, припремама и такмичењима, школовали су се тренере, спроводила су се научна истраживања. Чекао се један, али пресудан корак – да се крене са тренинзима и да студенти на својој практичној настави уче кошарку у колицима.

    Међутим, опреме није било у довољном броју. Мало је људи који познају организацију кошарке у колцима. Ко има увид у ту проблематику, зна да је је реч о јако скупом спорту. Само половна специјалнизована колица за кошарку коштају 1.500,00 евра, а нова од 3.500,00 до 10.000,00 евра. Потребно је агилним наставницима на ФСФВ-у више од годину и по дана да сакупе шест специјализованих колица. Троја колица су на неограничено време уступлљена од стране СККС-а, двоја од бивших и садашњих кошаркаша у колицима, Бориса Цвјетковића и Небојше Илића, а једна су добијена путем пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Са шест спортских колица, Ниш је други град у Србији по њиховом броју.

    У међувремену је још један нов потез направљен, а то је организација спаринга играча и студената. Екипа ККК „Наис“ из Ниша, са којом наставници и студенти поменутог факултета имају сјајну сарадњу, угошћена је од стране наставника и студената ФСФВ-а. Госте су појачали и студенти, па је спаринг био јако занимљив. Резултат је био потпуно у другом плану, циљ овог окупљања је било дружење, али и почетак нечег што се одавно чекало – први тренинг кошарке у колицима у Нишу!

    Учешће на овом спарингу/тренингу који је био у малој сали СЦ „Чаир“ у Нишу узеле су учешће следеће особе са инвалидитетом: Дејан Шимандли (1981, церебрална парализа), Братислав Костић (1982, параплеија), Славен Нонковић (1986, параплегија) и Александар Динић (1987, парапареза). На првом историјском окупљању ККК „“Наис“ није било због обавеза два играча, а то су: Милош Стојиљковић (1986, параплегија) и Миљан Цекић (1971, квадриплегија). Како наводе из ККК „Наис“, интересовање међу популацијом особа са инвалидитетом је велико, па се очекује да ће се велики број њих опробати у овом спорту.

    ИГРАЧИ: ПРЕСРЕЋНИ СМО, СЈАЈАН СПОРТ!

    Братислав Костић (1982) је службеник је МУП-а око две деценије. Када је имао 25 година доживео је саобраћајну несрећу (повреда Th6). Сматра пиониром кошарке у колицима у Нишу.

    „Пре више од пет година тренирао сам тренирао кошарку у колицима. Имали смо тренинге у фискултурној сали ОШ „Бранко Радичевић“ у Габровцу. Тренинге је водио Владимир Бајин, који се школовао у Белгији, Норвешкој и на Исланду за рад у спорту особа са инвалидитетом. Међутим, због незаинтересованости је изостала масовност, па се, на жалост, престало са тим активностима. Сада ми се чини да ће ова иницијатива успети, јер јака организација стоји иза свега овога. Играће се добра кошарка у колицма у Нишу. Верујем у то!“ – не изостаје оптимизам код Братислава Костића.

    Када је имао 31 годину, Славен Нонковић (1987), доживео је несрећу на грађевини, током привременог рада у Италији (повреда Th5). Током рехабилитације се упознао са многим спортовима (стони тенис, пливање, атлетика, мечевање, кошарка у колицима, стрељаштво, пикадо…). Већ неколико месеци тренира стони тенис у Стонотениском клубу за особе са инвалидитетом „Наис“ из Ниша. Ипак, није могао да одоли шанси да се опроба у кошарци у колицима.

    „Ово је сјајна прилика да се дружимо и играмо кошарку у колицима. Сигурно је да ћу се одазивати оваквим акцијама, али ћу активнији бити и у тренингу. Ускладићу тренинге стоног тениса и кошарке у колицима.“ – рекао је Славен Нонковић.

    Прилику да први пут у животу вози колица за кошарку, имао је и Дејан Шимандли (1981), који има церебралну парализу – парапареза. Опробао се у пливању, стоном тенису, пикаду, фитнесу и атлетици. Одушевљен је новим спортом.

    „Први пут сам сео у колица, први пут играм кошарку у колицима. Јако интересантан и динамичан спорт. Потребно ће ми бити време да научим управљање колицима, али дефинитивно настављам са тренинзима.“ – објаснио је Дејан Шимандли.

    Александар Динић (1987) је запослен на позицији оператера у рачунском центру Завода за здравствену заштиту радника у Нишу. Када је имао 24 године био је 12 дана у коми због упале кичмене мождине и упале мозга након чега је две године за мобилност користио колица. Тренутно хода на штакама због спазма мишића у доњим екстремитетима (paraparesa spastica). Тврди да је нашао свој спорт.

    „Сањао сам годинама да дође овај дан и дошао је! Пре стицања инвалидитета сам преферирао колективне спортове, фудбал и кошарку. Након рехабилитације сам се бавио многим спортовима (боћање, пикадо, атлетика, шах и пливање). Међутим, тек са данашњим тренингом пронашао себе. Овај спорт је у складу са мојим карактером.“ – није крио одушевљење Александар Динић.

    СТУДЕНТИ: „НЕПРОЦЕЊИВА ПРАКСА“

    Један од играча и судија на спарингу је био и Ђорђе Игрутиновић, студент четврте године основних академских студија – физичког васпитања – физичко васпитање и спорт. Иза себе има турнир, камп и индивидуалне тренинге, али у голбалу. За своје године се сматра сјајни поузнаваоцем адаптивног физичког вежбања. па је ангажовање у овој сфери било логично.

    „Сјајно је за све студенте факултета да могу да имају праксу у клубовима. Када је реч о особама са инвалидитетом, потребно је „ући у њихове ципеле“. Ако имате увид у структуру њихове дневне активности, перцепцију и могућности, онда лакше можете да планирате и спроведете физичку активност те популације. А шта рећи за кошарку у колицима? Љубав на први поглед.“ – објаснио је Ђорђе Игрутиновић.

    ПРОФЕСОРИ: „ФАКУЛТЕТ САМО РАДИ СВОЈ ПОСАО“

    До пре две године, готово да није било студента ФСФВ-а који је знао шта је голбал. Сада је ситуација обрнута. Студенти играју голбал са особама оштећеног вида, волонтирају на тренинзима и такмичењима, а поједини уписују тренерску школу. Правилна инклузија је овде на делу. Сада следи да се са кошарком у колицима уради исто. Иако оно што раде превазилази средину и менталитет овог дела света, на ФСФВ-у скромно истичу да „само раде по програму“.

    „Ми на ФСФВ-у само радимо свој посао. Омогућавамо нашим студентима најбољи могући начин учења – кроз праксу. То није случај само са кошарком у колицима, већ и са голбалом, атлетиком, пливањем, стоним тенисом… Већ годинама се наши студенти ангажују да спроводе и сесије физичких активности деце са аутизмом. Из штампаног материјала и са видео презентације не може да се усвоји ни близу она количина знања која може путем праксе.“ – рекао је проф. др Добрица Живковић, један од наставника на групи предмета који се тичу адаптивног физичког вежбања.

    Један од оснивача ККК „Наис“, проф. др Марко Александровић, такође је један од наставника из ове области. Оптимиста је за опстанак кошарке у колицима у Нишу, али је свестан да је тај пут дуг.

    „Овај догађај ће није само промоција, да се догоди само једном и никад више. Кошарка у колицима је сада део практичне наставе. Следили смо добру праксу да спортисти са инвалидитетом долазе на практичну наставу и са њима наши студенти „укрсте копља“. Мишљења сам да ће велики број студената заволети овај спорт. Тек је почетак, поред оваквих спаринга, план је да путујемо на домаће и међународне турнире, али да исте и организујемо. Већ имамо солидног искуства у организовању кампова и спровођењу истраживања. У плану су и међународни семинари, у чему је наш факултет традиционално јако успешан. Ипак, чека нас дугогодишњи стрпљив рад.“

    Поред термина у оквиру предмета Спорт особа са инвалидитетом, кошарка у колицима ће се играти и на практичној настави предмета Кошарка. Наиме, због хомогенизованих група, које су састављене по знању кошарке, једна група је састављена од бивших и садашњих кошаркаша. Идеја проф. др Миодрага Коцића је да управо та група има одређени „искорак“ и да кошарку „упознају на неки други начин“.

    „Кошаркаше нема шта да научим, они знају коју ће оцену добити на крају – ону највишу. Али, они могу по завршеном школовању, помогну кошарку у колицима. Они су тај потенцијал у стручном раду. Зато сам инсистирао да кошарка у колицима буде део садржаја вежби из предмета Кошарка. Треба да науче са сагледају кошарку из другог угла, да науче како да овај спорт начине доступним свима.“ – објаснио је проф. др Миодраг Коцић.

    СККС: НИШКА КОШАРКА У КОЛИЦИМА – РЕЗУЛТАТ ЈАКОГ И СПОСОБНОГ ФАКУЛТЕТА  

    Иако руководство СККС-а није био присутно у Нишу, све време су били „на вези“ са представницима ККК „Наис“ и ФСФВ-а. Председник СККС-а, Владимир Кузмановић, имао је само речи хвале за овај догађај, тим пре што није инициран само из Београда.

    „Овим догађајем се Ниш дефинитивно сматра једним од центара кошарке у колицима у Србији. Тој чињеници даје на значају и јако корисна сарадња локалног клуба ККК „Наис“ са ФСФВ-ом. Свест коју има ова реномирана високошколска институција у области спорта је пример како се школује будући кадар – кроз праксу. Од данас је кошарка у колицима значајно „децентрализована“, а мислим да ће поред Ниша и други већи градови у том делу државе да формирају клубове. Кошарка у колицима се незаустављиво шири.“ – казао је председник СККС-а, Владимир Кузмановић.

    Генерални секретар СККС-а, Младен Пајевић, истиче да је „дуго чекао овај дан“. Наглашава да је раније више пута долазио у Ниш да би промовисао кошарку у колицима, а сада ће долазити да „на мегдан“ Нишлијама. Истиче да је помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије која посредством СККС-а долази у Ниш скромна, али значајна.

    „Лично, дуго сам чекао тај дан. Партнер у виду институције као што је ФСФВ је препознао шта значи кошарка у колицима за наставне садржаје, дуго су радили да комплетирају број колица који имају. Подршком Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије могу да иду на тренинг и пријатељске утакмице. Настојаћемо да та помоћ буде и са других страна.“ – истакао је Младен Пајевић.

    др Марко Александровић, ред. проф.
    Факултет спорта и физичког васпитања

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com