Novosti online

Косовски и каталонски синдром на вратима Хрватске: Истра и Ријека желе да се отцепе од Хрватске

Хрвати су били главни подстркачи Косова да се једнострано и противправно отцепи од Србије.

Сада, што би народ рекао дошла им је маца на вратанца.

Наиме, од лепе њихове желе да се једнострано отцепе Ријека и Истра.

Бомбардовање Србије, нелегално проглашење независности Косова, референдум у Каталонији и Британска одлука да напусти Европску унију  најзначајнији су политички догађаји у протеклих неколико деценија на старом онтиненту.

Широм Европе постоје покрети који би могли да поделе државе нације, пише „Бизнис инсајдер“.

Британци се при томе позивају на студију и карту коју је креирала „Банка Америке“, на којој се Истра и Ријека налазе међу подручјима, заједно са Каталонијом, Корзиком и Шкотском, која би могла да се отцепе од матичне земље.

Упркос својој посебности унутар Хрватске или пак историјским околностима које су ту регију често селиле из државе у државу, прави сепаратистички покрет у Ријеци не постоји.

Позиви на децентрализацију су чести и гласни и из Ријеке и из Истре.

Многи су сада свесни колико је био опасан косовски преседан.

Многи би сада да врате тај ђаволски дух у боцу, али изгледа да је то прекасно када закуца на ваша врата.

Устав Шпаније и Устав Србије не познају могућност референдума о независности и по томе су Kосово и Kаталонија истоврсни случајеви, рекао је за „Политику“ професор међународног права Тибор Варади.

Kоментаришући за лист став Европске комисије по коме Kаталонија и Kосово нису за поређење академик Тибор Варади је навео да паралела између Kаталоније и Kосова није једноставна али није ни без основа.

„Ако би се грађани Kвебека или Шкотске путем референдума изјаснили за независност, то би била једна опција дозвољена уставом. Устав Шпаније и Устав Србије не познају такву могућност – и по томе су Kосово и Kаталонија истоврсни случајеви“, навео је он.

Званичници Европске комисије рекли су раније да је Kаталонија унутрашње питање Шпаније, чланице ЕУ, и да се не може поредити са „случајем Kосова“ о чијем је једностраном проглашењу независности 2008. године Савет министара ЕУ заузео став да је то „јединствен случај“ који не може послужити као преседан.

Извори: Сеебиз/Новостидана.рс/Политика

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh